Predsednik Buš je podneo budžetski predlog američke administracije za fiskalnu godinu koja počinje u oktobru, u iznosu od dva biliona i osam stotina milijardi dolara.
Budžet će, najviše zbog smanjenja poreze i rata u Iraku, imati deficit u iznosu od gotovo 4 odsto ukupnog američkog proizvoda.
Direktor Agencije za upravu i budžet Džoš Bolton, obelodanio je plan troškova kojim se Sekretarijatu za odbranu daje povećanje od 7 odsto, da bise pokrili troškovi rata u Iraku.
«Predsednik je rešen da obezbedi naše mladiće i devojke koji se bore, svime što im je potrebno za bezbedno ratovanje», kaže Bolton, ali Elis Rivlin, bivša direktorka ove agencije, a sada naučna saradnica vašingtonskog Instituta «Brukings», brine da se rat u Iraku u stvari plaća pozajmljenim novcem, s obzirom da se poreza ne povećava paralelno s budžetom.
«Ovo je prvi put da vodimo rat za koji ne plaćamo. Ali, još gore je to što vodimo rat i istovremeno smanjujemo porez», kaže ona.
To kresanje poreze, koje je možda podstaklo ekonomski rast, mnogo je doprinelo prelasku državnih finansija iz viška u manjak.
«Mnogo brinem zbog deficita. U kratkoročnom smislu ćemo verovatno moći da ga finansiramo. Sjedinjene Države su velika, snažna ekonomija i ljudi su spremni da nam daju pozajmice u svim delovima sveta», kaže Elis Rivlin.
Najveći kupci dugova američke administracije su centralne banke Kine i Japana, koje kupuju obveznice delimično i zbog toga da bi smanjile vrednost svojih valuta radi olakšanog izvoza u Sjedinjene Države. Džon Snou, sekretar za finansije, tvrdi da je administracija predsednika Buša rešena da smanji deficit.
«Ovaj budžet je takođe podložan finansijskoj disciplini. Državni troškovi su ispod nivoa inflacije. Na nesigurnom području bez unutrašnje bezbednosti, on smanjuje stvarne troškove. Takođe je usklađen sa predsednikovom rešenošću da prepolovi deficit pre odlaska iz Bele kuće», kaže Snou.
Ipak, Elis Rivlin sumnja da će administracija ispuniti predsednikova obećanja.
«Mislim da je to malo verovatno, jer će troškovi nastaviti da se povećavaju, a predsednik se veoma protivi bilo kakkvom povećanju poreze», kaže ona.
Uopšte ne iznenađuje što opozicioni zakonodavci posebno kritikuju predsednikov budžet, a među njima je i demokratski senator iz Severne Dakote, Kent Konrad.
«Ovaj budžet apsolutno nije u stanju da uzvrati na fiskalnu situaciju u zemlji», kaže ovaj senator.
Predsednikova budžetska politika se sve više dovodi u pitanje i u predsednikovoj sopstvenoj partiji. Republikanci su se tradicionalno zalagali za manju ulogu vlade u ekonomiji. Međutim, u vreme ovog predsednika, troškovi su se znatno povećali.