U novom izveštaju Svetske banke kaže se da su nekadašnje komunističke zemlje u Evropi, danas mnogo bolje integrisane u svetsku privredu, u odnosu na ceo period posle ruske revolucije. Ipak, u izveštaju se konstatuje nastanak dva nova – i veoma neuravnotežena – trgovinska bloka u regionu.
Prema itraživanju Svetske banke, trgovina u zemljama u tranziciji, u istočnoj Evropi i nekadašnjem Sovjetskom savezu, postigla je najviši rast u odnosu na sve druge delove sveta. U izveštaju se navodi da je izvoz iz regiona utrostručen, dok je uvoz povećan dva I po puta. Međutim, 27 država regiona se dramatično razlikuju po brzini, prirodi i obimu ekonomske reintegracije u međunarodnu trgovinu, ukazuje autor izveštaja Heri Brodman.
“U studiji se ukazuje da u regionu nastaju dva bloka – bogatiji, euro-centrični blok, koji sve više trguje sa najbogatijim zemljama sveta (posebno sa 15 članica Unije i zemljama Zapdne Evrope) i siromašniji blok, koji je okrenut Rusiji.”
U studiji se konstatuje da je slobodna trgovina veoma snažan pokretač razvoja u regionu. Rezultati istraživanja pokazuju da post-komunističke zemlje, koje su liberalizovale tržišta i reformisale privredu, uživaju najviše stepene privrednog rasta i prosperiteta. Na drugom kraju spektra su države čije ekonomije su ostale relativno zatvorene za konkurenciju, kako unutrašnju tako i spoljnu, poput Belorusije i Uzbekistana. Njihovo stanovništvo je mnogo siromašnije, prema rezultatima istraživanja Svetske banke.
Zemlje jugoistočne Evrope nalaze se na dobrom putu, a Hrvatska je najviše odmakla u regionu. Želja tih država da uđu u EU dovešće do ubrzane ekonomske reorganizacije, što će kao rezultat imati veći prosperitet, ukazuje Heri Brodman. U izveštaju Svetske banke, koji je objavljen pod naslovom “Od dezintegracije do reintegracije: Istočna Evropa i bivši Sovjetski savez na međunarodnom tržištu”, analizira se evolucija trgovine u 27 država u tranziciji, od pada komunizma.