Predsednik Buš, jordanski kralj Abdulah i rok zvezda Bono, okupili su se da govore o veri, miru i dobročinstvu - na Nacionalnom molitvenom doručku u Vašingtonu, koji okuplja ljude svih vera i afirmiše sveopštu veru u Boga. Ekumenski skupovi su postali u Vašingtonu retkost – što je posledica navijačke ogorčenosti i međunarodnih trvenja. Kralj Abdulah je istakao da uvodna sura Kurana ponavlja učenja iz jevrejske Tore i hrišćanskih Jevanđelja i potom zamolio sve prisutne da mu se pridruže u molitvi za Bliski istok.
«Da više nijedan naraštaj ne živi uz sukobe i nepravde i ne pati od siromaštva ili ugnjetavanja. Da nijedna porodica ne izgubi svoje najbliže u ratu i gorčini i da zajedno, muslimani, Jevreji i hrišćani, možemo da stvorimo novu budućnost Svete zemlje: budućnost mira.»
Predsednik Buš, posvećeni hrišćanin, istakao je da su ljudi u Sjedinjenim Državama slobodni da upražnjavaju sve vere ili nijednu. Predsednik je istakao da ljudi vere i čiste savesti čine Ameriku jakom i da oni svojim pregnućima vode naciju i svet.
«Posle uragana Katrine, dobrovoljci iz crkve, džamija i sinagoga, otvorili su svoju dušu i svoje kuće raseljenim ljudima. Videli smo izlive saosećanja posle zemljotresa u Pakistanu i cunamija, koji su opustošili cele zajednice. U milionima dobročinstava smo videli dobru dušu Amerike. Istinska snaga naše zemlje nije u našoj vojnoj moći ili debljini našeg novčanika. Ta snaga je u srcu i duši američkih ljudi.»
Jedini govornik koji nije povezan sa politikom ili nekom vladom, bila je irska rok zvezda Bono, nepokolebljivi pristalica smanjenja dugova i borac protiv side u Africi i svetu. Bono je istakao da organizovana religija može biti božija sila, ali – kako je dodao – «isto tako može da stoji Bogu na putu». On je objasnio da su vernici koji tvrde da delaju u ime Boga podstakli sukobe u mnogim delovima sveta, među kojima i u njegovoj rodnoj Irskoj. Bono je odao priznanje predsedniku Bušu koji je udvostručio pomoć Africi, uključujući i pomoć za borbu protiv side, ali je dodao da mora da se uradi još mnogo više.
«Ovde se ne radi o milosrđu, nego o pravdi. Dobri smo u milosrđu. Volimo da dajemo, volimo da damo mnogo – čak i oni koji nemaju dovoljno. Ali pravda je viši standard. Afrika je naše shvatanje pravde pretvorila u ludoriju. Ona se ruga našoj pobožnosti, dovodi u sumnju naše strepnje i dovodi u pitanje našu predanost. Šest i po hiljada Afrikanaca i dalje svakodnevno umire od bolesti koja može da se spreči, koja može da se leči, zbog nedostatka lekova koje možemo da kupimo u svakoj apoteci.»
Bono je zatražio od Sjedinjenih Država da udvostruče svoju ukupnu međunarodnu pomoć. Počev od 1950-ih, Nacionalni molitveni doručak priređuju američki zakonodavci iz obe glavne partije.