Druga polovina Bušovog govora bila je prevashodno posvećena domaćim temama od kojih je preovladavala jedna: jačanje američke konkurentnosti na polju energetike kako bi došlo do većeg prosperiteta. Predsednik smatra da američko takmičenje na svetskom tržištu ometaju visoki troškovi električne energije i američka potrošnja goriva koja se otima kontroli.
«Amerika je ovisna o nafti, koja se često uvozi iz nestabilnih delova sveta. Tehnologija je najbolji način da se oslobodimo te zavisnosti».
Buš, koji se nekada u Teksasu bavio trgovinom naftom, predložio je da se za 22% poveća finansiranje federalnih programa za razvoj alternativnih izvora energije, uključujući solarnu, i energiju vetra, kao i alternativna goriva poput etanola, razvoj takozvanih hibridnih vozila i vozila na vodonični pogon.
No, Dejvid Hamilton, direktor programa za energetiku u ekološkoj organizaciji Siera Klub, smatra da predsednikovi predlozi u sferi energetike neće dovesti do značajnijih promena.
«Voleo bih da ima više «promena» u novinama koje on želi da sprovede. Ali ono što on predlaže su uglavnom istraživački programi koji neće zapravo promeniti realnost visokih cena energije. Mi se nalazimo usred energetske krize.»
Bušovi predlozi u sferi energetike takodje su naišli na hladan prijem kod nekih konzervativnijih analitičara, čija je ideologija sličnija predsednikovoj. Oni smatraju da je, kada je reč o energetici, pogrešno da se država meša u slobodno tržište.
Iznoseći odgovor Demokratske partije na predsednikovo govor, guverner Virdžinije Tim Kejn izjavio je da Amerikanci danas troše više energije nego ikada ranije, plaćaju je po skupljim cenama, i više su nego ikada zavisni od nafte koja stiže sa Bliskog istoka. On je dodao da naftne kompanije u ovom trenutku stiču «rekodne profite», i naglasio potrebu za većim javnim investicijama u alternativne izvore energije.
«Sam OPEK ne deli gledište da čovek može jednostavno, preko noći ili u kratkom vremenskom periodu, da odustane od nafte, ili da možemo da se odreknemo nafte iz određenih delova sveta. Ja gledam na naftu kao na izvor koji koristi ceo ljudski rod, a to je i stav OPEK-a», rekao je u prvom reagovanju Edmund Daukoru, predsednik Organizacije država izvoznica nafte i, takođe, ministar nafte Nigerije.
Potrošači s ove strane okeana, takođe su skeptični, barem sudeći prema prvim reagovanjima.
«Još ne mogu da kažem da me je predsednik ubedio. On treba da sedne sa svojim savetnicima i pripremi plan koji će stvarno da ubedi američku javnost da on može da nas izvuče iz ovoga gde smo sada», kaže naša sugrađanka Džudi Bojd.
Majkl Gream, stanovnik Nju Džerzija, poručuje da bi predsednik, umesto na naftu, trebalo više da se usredsredi na zdravstvenu zaštitu i vraćanje vojnika iz Iraka, dok vozač Sajonara Rivera kaže da narod treba da istupi i kaže da takođe podržava alternativne energije, pa će se onda nešto i dogoditi.
«Mislim da svi treba da se stavimo u tu poziciju i zamislimo šta će se dogoditi za recimo 10, 20 godina od danas, tokom kojih će cena nafte verovatno nastaviti da se povećava».