Novi izveštaj istraživačkog Centra za epidemije i katastrofe iz Luvena, koji radi u okviru Belgijskog katoličkog univerziteta, ukazuje da je broj prirodnih katastrofa u svetu porastao za 18 odsto tokom protekle godine. Katastrofama je pogođeno čak 157 miliona ljudi, a oko 92 hiljade ih je smrtno stradalo.
Prošle godine u prirodnim katastrofama poginulo je znatno manje ljudi u odnosu na 2004. kada je smrtno stradalo oko 250 hiljada ljudi, ali je broj žrtava u poslednje dve godine znatno iznad proseka u protekloj deceniji.
Primetno je da je najveći broj ljudskih žrtava u prirodnim katastrofama 2004.godine, odneo razorni cunami koji je pogodio priobalje Indijskog okeana. Prošle godine najveća katastrofa bio je to zemljotres u Južnoj Aziji.
Šef istraživačkog Centra u Luvenu, Debrati Guha Sapir, kaže da je broj žrtava najveći u siromašnim zemljama, dok su bogate zemlje pretrpele najveći deo ekonomske štete od 159 milijardi dolara. Sapirova dodaje da je samo uragan Katrina naneo štetu od 125 milijardi dolara.
”Ukoliko pogledate cunami u Aziji - broj žrtava je bio ogroman - oko 250 hiljada ljudi. Međutim, cunami je naneo svega osam odsto ukupne ekonomske štete u toj godini. Zemljotres u Pakistanu je, u tom smislu bio još manji – svega tri odsto svetske materijalne štete, a odneo je čak 73 hiljade žrtava. U uraganu Katrina smrtno je stradalo 1300 žrtava, dok je materijalna šteta bila - 78 posto ukupne ekonomske štete u svetu.“
Prošle godine je, sudeći po izveštaju centra iz Luvena, registrovano 360 prirodnih katastrofa, što je 55 više u odnosu na prošlu godinu. Za to povećanje se uglavnom krive poplave i suše, ali i olujni vetrovi. Najviše ljudi stradalo je u Pakistanu, Gvatemali i Sjedinjenim Državama dok je najviše nepogoda zabilježeno na teritoriji Kine, Indije i Sjedinjenih Država.
Direktor medjunarodne strategije za smanjenje katastrofa pri Ujedinjenim nacijama, Salvano Bričeno, kaže da dodatni faktori, poput globalnog zagrevanja, ekološke degradacije i rapidne urbanizacije čine milione ljudi još izloženijim prirodnim katastrofama:
”Prirodne katastrofe su sve veća pretnja razvoju, a povećava se urbanizacija... Iako se broj smrtnih slučajeva smanjuej, sve je veći potencijal za nepogode u budućnosti. Ukoliko ne preduzmemo nešto da smanjimo urbane i ekološke rizike, možemo svedočiti još većim katastrofama u budućnosti.“
Salvano Bričeno kaže da možda nije moguće sprečiti prirodne katastrofe, ali se može smanjiti njihov uticaj. Na primer: zemljotresi se ne mogu zaustaviti, ali se zgrade mogu graditi tako da se ne ruše lako i ne ubijaju ljude.