Krajem prošle godine Rusija je usvojila zakon o nevladinim organizacijama koji bi, po mišljenju mnogih, dalje ograničio gradjanske slobode u toj zemlji. Neposredno nakon , izmedju Rusije i Ukrajine, je izbio oštar sukob oko cena prirodnog gasa. Ove godine, Rusija treba da preuzme predsedavanje u Grupi osam najrazvijenijih zemalja sveta, ali se neki analitičari pitaju da li se Rusija može smatrati za odgovornog člana medjunarodne zajednice.
Strani komentatori smatraju da se Rusija u političkom pogledu nalazi na ničijoj zemlji - da nije autoritarna, ali da nije ni istinski demokratska zemlja. Vlast je centralizovana u rukama predsednika i njegovih bliskih saradnika, gradjansko društvo je krhko a mediji su izloženi pritiscima vlade. Čarls Kapčan, viši saradnik nevladine organizacije Savet za medjunarodne odnose, kaže da je to dosta tipično za bivše komunističke zemlje, ali dodaje da ipak, nema povratka autoritarnoj prošlosti Rusije.
«To je ograničena forma demokratije. Ipak mislim da nije fer reći da se Rusija vratila unazad u sovjetsku eru.»
Kapčan smatra da gubitak statusa svetske sile i dalje predstavlja problem za ruske elite koje sežu za nacionalizmom kako bi povratile osećaj ponosa kod naroda. Po mišljenju Kapčana, rusko članstvo u Grupi osam delom ima za cilj da Rusiji povrati osećaj da je i dalje važna.
«Da li ima izvesne tenzije u tome da se Putinu omogući da bude predsedavajući G-8 i ako on svakako nije uzoran demokrata? Svakako. Ipak, rekao bih da bi, kada se sve uzme u obzir, on mogao da ima koristi od toga što će biti okružen demokratama - mislim da je odgovor potvrdan,» kaže Kapčan.
Medjutim, Majkl Mekfol, iz Karnegijeve fondacije i Huverovog instituta ukazuje da Rusija i dalje klizi ka autoritarnom režimu. Po njegovom mišljenju, ruski narod želi stabilnost, a predsednik Putin mu nudi upravo to. Nažalost, predsednik je odabrao lošu vrstu stabilnosti, a ta greška će se odraziti na politički i ekonomski život Rusije.
«Moje mišljenje je da on ima pogrešnu teoriju države i da veruje da jaka država mora da bude i autoritarna država. Postoje autokratije koje su jake i efikasne države u pogledu onoga što pružaju svojim gradjanima i ekonomskog rasta. Medjutim, ima puno autokratskih država koje su slabe i korumpirane.»
Mekfol smatra da će održavanje samita G-8 u Sankt Peterburgu u julu ove godine privući pažnju svetske javnosti na neliberalni trend u Rusiji i na njeno uzmicanje od demokratije.
«Ono što se dešava u Rusiji nije se videlo na radaru u Vašingtonu. Vašington se usredsredio na Bliski istok, Irak, Iran i Avganistan. Za to vreme, zemlja koja se najviše udaljila od demokratije bila je upravo Rusija,» smatra Majkl Mekfol.
Selest Volander, direktor programa za Rusiju i Evroaziju u Centru za strateška i medjunarodna istraživanja u Vašingtonu, ukazuje da je ponašanje Rusije u sporu oko cena gasa sa Ukrajinom povod ozbiljnim zabrinutostima u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim državama o budućim koracima Moskve u globalnom ekonomskom sistemu.
«Pošto je Rusija spremna da upotrebi svoj ekonomski uticaj za sticanje političke dobiti i za vršenje političkog pritiska na svoje susede - da li bi SAD i Evropa trebalo da prihvate da postanu zavisne od ruske nafte i prirodnog gasa?»
Gospodja Volander kaže da članstvo u Grupi osam može da bude od ključnog značaja za imidž Rusije u svetu.
«U pogledu uloge Rusije kao lidera Grupe osam postoje velika očekivanja ali i velike zabrinutosti pošto ruska vlada jača kontrolu nad ekonomijom i nad društvom i stvara politički sistem koji ne dozvoljava slobodu političke misli i javne debate,» kaže Selest Volander.
Ona dodaje da bi samit Grupe osam u Rusiji, kao i predstojeći parlamentarni izbori u Ukrajini i predsednički izbori u Belorusiji mogli da budu važni za konsolidovanje političkih trendova u tim zemljama, kao i da utiču na strateško razmišljanje u SAD i Evropi o budućim odnosima sa tim zemljama.