Nemačka kancelarka, Angela Merkel, razgovarala je u Moskvi sa ruskim predsednikom, Vladimirom Putinom. Njih dvoje su obećali saradnju u brojnim oblastima, mada postoje znaci da njen odnos sa ruskim predsednikom neće biti toliko blizak koliko je to bio odnos Putina i njenog prethodnika, Gerharda Šredera.
Dolazeći u Moskvu, nemačka kancelarka je izrazila je želju da očuva strateško partnerstvo koje je Nemačka tokom prethodnih godina razvila sa Rusijom. Merkelova i Putin su tokom višečasovnog razgovora u Kremlju razmotrili brojna pitanja, uključujući i problem iranskog nuklearnog programa.
Zapadne zemlje su korak bliže odluci da prebace Iran u nadležnost Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posle prošlonedeljne obnove rada na nuklearnom programu. Rusija se tome protivi, delimično i zbog toga što već dugo snabdeva Iran nuklearnom tehnologijom, koja je, prema saopštenju obe zemlje, isključivo namenjena mirnodopskim ciljevima. Predsednik Putin je rekao Angeli Merkel da još ima vremena za kompromis sa Iranom.
Predsednik Putin je rekao da Iran nije odbacio ruski predlog da zajednički u Rusiji obogaćuju uranijum, koji bi mogao da se koristi za proizvodnju nuklearne energije, ali ne i nuklearne bombe. Oni su takođe razmotrili rusku energetsku politiku, koja je nedavno privukla veću pažnju posle spora Rusije sa Ukrajinom oko cena prirodnog gasa.
Evropski lideri su izrazili zabrinutost u pogledu pouzdanosti Rusije kao snabdevača gorivom. Pitanje energije je izuzetno važno za Nemačku, koja dobija više od 40 odsto prirodnog gasa iz Rusije. Angela Merkel je izjavila da je sa Putinom takođe razgovarala o naftovodu između Rusije i Nemačke, ispod Baltika.
Nemačka kancelarka je rekla da podržava projekat, ali je dodala da on nema veze sa drugim zemljama, aludirajući na Poljsku i još neke istočnoevropske zemlje koje se protive novom naftovodu koji ih zaobilazi. Merkelova i Putin se nisu složili oko nekih pitanja, kao što je rat u Čečeniji i novi zakon kojim se ograničava delatnosti nevladinih organizacija u Rusiji.
Nova kancelarka je u Nemačkoj izložena pritisku da zauzme oštriji stav prema kršenju ljudskih prava u Rusiji i zaostajanju demokratskih reformi, o čemu Šreder skoro nikada nije razgovarao. Ali dvoje lidera su ipak jasno rekla da broj pitanja prema kojima imaju isti stav, daleko nadmašuje broj onih u kojima nisu saglasni. Iznad svega, izgledalo je da oboje žele da ukažu na neophodnost nastavka strateškog partnerstva.