Štampa se jednom godišnje od 1868. i u njemu se pobrojavaju svi veliki i mali događaji u prethodnih 12 meseci i iznose brojni podaci o nizu tema - svetskoj istoriji, sportu, astronomiji, geografiji i tako u nedogled.
Na prvoj od hiljadu i osam stranica pobrojano je deset najvažnijih događaja iz 2005, a na vrhu liste se nalaze rat u Iraku, uragana Katrina i teroristički napadi u Londonu. U almanahu se piše i o američkoj privredi, zapošljavanju, trgovinskoj razmeni i poljoprivrednoj proizvodnji, uz osvrte na religiju, politiku, podatke o zločinima i dostignućima u nauci i medicini.
Tu je i poglavlje POZNATE LIČNOSTI, ali postoje i ona u kojim se detaljno se opisuju kretanja nebeskih tela, Merkura i Jupitera i daju profili raznih zemalja - od Avganistana do Zimbabvea. Izdavač Svetskog almanaha, Ken Park, ukazuje da se u podatke u Almanhu može imati stopostotno poverenje:
”Ako imate hiljadu stranica, i na svakoj više od stotinu činjenica, što svakako imamo, onda verujem da govorimo o stotinama hiljada podataka.“
Park smatra da je almanah bolji i tačniji izvor podataka od Interneta, jer njegovi novinari provedu hiljade i huiljade časova u istraživanju. Prvo izdanje štampao je pre 138 godina list Njujorški svet, pa je godišnjak dobio ime Svetski almanah. Prvi broj je štampan tri godine posle završetka Građanskog rata, i ubistva predsednika, Abrahama Linkolna. Danas je almanah na listi bestselera svih vremena, ukazuje njegov izdavač:
”Oduvek sam voleo da proveravam fusnote da bi sve bilo pravilno zabeleženo i objašnjeno. Znate li izreku ”ne brinite o sitnicama“? Takav stav ne možete imati kada radite na almanahu.“
Ken Park je rođen u Kolambusu, u Ohaju, i seća se priče odavno objavljene o njemu u lokalnim novinama, da zarađuje platu tako što prikuplja nevažne podatke. No, Park navodi da je njegov posao mnogo značajniji, a sastoji se u opisivanju sveta sa svim njegovim zapanjujućim, nebrojenim detaljima.