Klimatski podaci iz više od 7000 meteoroloških stanica širom sveta pokazali su da je 2005. godina izjednačena sa 1998, kao najtoplijom godinom otkako se beleže pouzadni podaci o temperaturi.
Naučnici upozoravaju da bi globalno zagrevanje, mada se odvija veoma sporo, moglo da ima dalekosežne posledice na život na našoj planeti. Zima prikriva činjenicu koja je naučnicima poznata već godinama, a to je da svet postaje sve topliji. Posle tri godine stabilnog zagrevanja, globalna temperatura porasla je za 1, 3 stepena Farenhajta u 2005., što je tu godinu izjednačilo sa merenjima iz 1998. koja je zabeležena kao najtoplija do sada. Povećanje možda izgleda neznatno, ali naučnici kažu da njegov uticaj ne treba zanemariti. Karen Masters kaže da se šume isušuju, što može da dovede do izumiranja nekih životinjskih i biljnih vrsta.
«Ne vidim kako izumiranje može da bude izbegnuto,» kaže ona.
Ni ljudi nisu imuni. Studija objavljena u časopisu «NATURE», ili priroda, potvrdila je prethodne procene da 150 hiljada ljudi više umire svake godine, dok pet miliona više oboljeva zato što globalno zagrevanje pospešuje širenje insekata i bolesti prenosivih putem vode, posebno u siromašnim zemljama. Takodje, to prouzrokuje probleme i u retko naseljenim oblastima. Na Arktiku, otapanje leda primoralo je polarne medvede da idu dalje u potrazi za hranom, pri čemu su se neki od njih udavili na otvorenom moru. Doktor Lara Hensen iz Svetskog fonda za divljinu nazvala je to katastrofom za polarne medvede koji zavise od morskog leda na kojem mogu da love i da se razmnožavaju.
«Znamo da postoji minimum težine koju polarna medvedica mora da ima u svrhu reprodukcije, a polarni medvedi se opasno približavaju toj granici».
Ta situacija je naveča bar tri ekološke grupe da tuže američku vladu zahtevajući da uključi polarne medvede na listu životinjskih vrsta koje ugrožene od globalnog zagrevanja. Kesi Sigel je advokat, koji se specijalizuje za ekološka pitanja.
«To će primorati Bušovu administraciju da se suprotstavi globalnom zagrevanju u sudskom sporu po prvi put».
Sve veći broj eksperata za zaštitu prirodne sredine za porast temperature okrivljuje upotrebu fosilnih goriva i ostale aktivnosti koje povećavaju emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, u atmosferu. Sjedinjene Države, koji su najveći potrošač energije na svetu, ostaju i dalje usamljene medju razvijenim zemljama. Ostale su potpisale Protokol iz Kjota, medjunarodni sporazum koji propisuje limite na emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Kanadski premijer Pol Martin oštro je kritikovao Bušovu administraciju na konferenciji UN o klimatskim promenama.
«Za zemlje koje oklevaju, uključujući Sjedinjene Države , rekao bih ovo: Postoje stvari kao što je globalna savest i vreme je da je poslušamo».
Medjutim, ambasador Dejvid Vilkins, brani američku politiku ističući da SAD smanjuju emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i promovišu čistije izvore energije.
«Kada dodje do globalne savesti Sjedinjene Države tu ne zaostaju, a kada se radi o klimatskim promenama, mi ostvarujemo značajan napredak, mnogo veći od većine onih koji nas najviše kritikuju».
I dok se rasprava nastavlja, neki naučnici predvidjaju da će globalna temperatura porasti u proseku za još jedan stepen Farenhajta do 2030. godine, i dva do četiri stepena do kraja ovog veka.