Stručnjaci za zaštitu pprirodne sredine širom sveta na nedavnom sastanku u Montrealu, u Kanadi, raspravljali su o globalnom zagrevanju i smanjenju efekta staklene bašte. Jedan od aspekata globalnog zagrevanja mogla da bude i nestašica vode.
Naučnici iz Instituta za okeanografiju predvidjaju da bi nestašica vode mogla da bude posledica globalnog zagrevanja u Sjedinjenim Državama već za 20 godina. Njihova istraživanja pokazuju da će zalihe vode iz glečera i snega opasti isto dok će se ledeni pokrivač na polovima istanjiti.
«U toplijem svetu, manje pada sneg. Zato što je toplije. I u toplijem svetu sneg se brže topi. I to je suština».
Naučnici kažu da će vreme za gubitak vode u drugim delovima sveta varirati, ali da se to neće dogoditi preko noći.
«U ostalim delovima sveta, kao u Peruu, verovatno ranije, ali na drugim mestima kao što je Kina - moglo bi da bude malo kasnije. To nije kao da ćete se jednog jutra probuditi i reći, o moj bože - nemamo više vodu, neće se to tako desiti, biće veoma sporo».
Gasovi koji dovode do globalnog zagrevanja, igraju veliku ulogu u ubrzavanju procesa topljenja u regionima zavisnim od snega i leda. To sa druge strane utiče na zalihe sveže vode.
«To je kao kada imate kreditnu karticu i besomučno trošite, ne razmišljajući o tome kako ćete da je otplatite».
Doktor Barnet predlaže štednju vode, putem, na primer, korišćenja reciklirane vode i desalinizacije. Medjutim i zalihe slane vode se smanjuju. Tokom godina, čak je i Mrtvo more, glavni rezervoar slane vode na Bliskom istoku, koji se dopunjavao svežom vodom iz reke Jordan, znatno smanjeno. Pju Centar za globalne klimatske promene sa sedištem u Sjedinjenim Državama takodje je objavio izveštaj o globalnom zagrevanju koji preporučuje fleksibilan medjunarodni okvir koji bi omogućio zemljama da usvajaju različite obaveze u odnosu na klimu. Za dostizanje tog cilja, izveštaj poziva na tešnji politički dijalog medju najrazvijenijim zemljama kako bi se pronašla strategija za period posle Protokola iz Kjota, čije važenje ističe 2012. godine.