Predsednik Buš je danas pretrpeo veliku nepijatnost: Senat -- kojim dominiraju zakonodavci iz njegove Republikanske stranke -- nije obnovio takozvani ”patriotski zakon“ čija važnost ističe krajem meseca, a koji je usvojen posle terorističkih napada na SAD.
Mnogi senatori smatraju da tim zakonom nisu predvidjene odgovrajuće mere za zaštitu gradjanskih sloboda.
Sa 52 prema 47 glasova Senat je odlučio da prekine razmatranje ”patriotskog zakona“ tako da je nedostajalo osam glasova da bi se o zakonu glasalo u punom Senatu. Protivljenje obnovi tog zakona, koji saveznim vlastima daje široka ovlašćenja u traganju za teroristima, raste već izvesno vreme medju Demokratama u Senatu, a od pre nekoliko dana i medju Republikancima. Mnogi zakonodavci jednostavno smatraju da se ”patriotskim zakonom“ vlastima daju prekomerna ovlašćenja. Protivljenje zakonu je danas dostiglo kulminaciju kada je Njujork tajms objavio da su američke obaveštajne agencije, na osnovu ovlašćenja od predsednika Buša ali bez sudske dozvole, prisluškivale od 2002. godine više stotina ljudi u SAD. Sada se postavlja pitanje da li je to radjeno u skladu sa zakonom, kaže demokratski senator Ted Kenedi, odražavajući stav mnogih svojih kolega:
“Ovo je divljanje državnih vlasti. U svetlu svega moramo da zastanemo da ne bismo ishitreno usvojili ”patriotski zakon“ i time još više ugrozili zaštitu gradjanskih sloboda. Ceo svet nas gleda da vidi kako ćemo uskladiti ravnotežu izmedju prikupljanja obaveštajnih podataka i našeg ustava.”
Republikanci su takodje zabrinuti zbog neadekvatne zaštite gradjanskih sloboda u okviru primene ”patriotskog zakona,“ ukazuje republikanski senator iz države Ajdaho, Leri Kreg:
“Apelujem na svoje kolege da smireno zauzmu razborit stav dok svim snagama radimo na tome da fundamentalne gradjanske slobode u našoj zemlji uravnotežimo sa potrebama i ustavom naše zemlje i sa primarnom obavezom naše vlade da očuva bezbednost svih nas u slobodnom, sigurnom okruženju.”
”Patriotski zakon“ -- u verziji koja je kompromis izmedju predloga već usvojenih u Predstavničkom domu i Senatu -- početkom nedelje dobio je zeleno svetlo u Predstavničkom domu. Zakon sadrži odredbe koje se odnose na prisluškivanje i sudske naloge za konfiskovanje baza podataka poslovnih firmi, biblioteka i knjižara. Protivnici zakona smatraju da se time državnim vlastima daje uvid u privatne informacije gradjana, bez da se od vlasti traži da dokažu da postoji sumnja o vezi izmedju tih podataka i terorističkih organizacija ili stranaca osumnjičenih za terorizam. Zakonom je predvidjeno i da vlasti tek 30 dana nakon pretresa firmi ili privatnih kuća obaveste vlasnike tih objekata, što omogućava policiji da u tajnosti vrši pretrese privatnih kuća i poslovnih objekata. Vodja republikanske većine u Senatu, Bil Frist, bezuspešno je pokušao da dokaže da su novom verzijom ”patriotskog zakona“ gradjanske slobode više zaštićene nego zakonom čija važnost ističe krajem godine.
“Za one koji još uvek brinu zbog ovog zakona imam jednostavnu poruku: trebalo bi da više strahujemo od terorista nego od kompromisne verzije ”patriotskog zakona.“
Posle inicijalnog glasanja, senator Frist je uz podršku Bele kuće apelovao na druge Senatore da nastave debatu u nadi da će više njih na kraju ipak podržati ”patritoski zakon.“