U Vašingtonu je ovih dana održana celodnevna konferencija medjunarodnih stručnjaka koji ukazuju da su ustavna reforma u BiH i ukidanje Ureda visokog predstavnika ključ za stabilnost te zemlje i njenu evroatlantsku integraciju.
Kada je Dejtonskim sporazumom pre deset godina prekinut rat, uspostavljena je i Kancelarija viskog predstavnika (OHR) za Bosnu i Hercegovinu koja je u posleratnom peridou doprinela stabilnosti i uspostavljanju osnovnih institucija. Ali u novije vreme koči razvoj gradjanskog društva i demokratskih institucija, kaže Lorens Batler, američki diplomata i glavni zamenik Visokog predstavnika, Pedija Ešdauna.
“U svakom poduhvatu koji podrazumeva mdjunarodno angažovannje dodje trenutak kad upravo to angažovanje postaje kontraproduktivno. Mislim da smo u BiH dospeli u tu fazu.”
Batler ukazuje da je stoga u planu da se do kraja 2006. Kancelarija visokog predtavnika za BiH ukine.
“Kancelarija visokog predstavnika je doprinela atmosferi zavisnosti i zauzela mesto koje pripada bosanskim političkim strankama. Od Kancelarije se očekuju teške političke reforme i donošenje teških odluka koje visoki bosanskohercegovački zvančnici ne žele da donesu. Nacionalnistički političari su zaštićeni od polaganja računa izbornom telu i snošenja kensekvenci za politiku koju sprovode ili zagovaraju.”
Stručnjak za Balkan, profesor na univerzitetu države Merilend, Džon Lempi, kaže da je stvaranje jedinstvenog tržišta u BiH najbolji način da se zemlja približi Evropskoj uniji. On se slaže sa ambasadorom Batlerom da je OHR nadživeo svoju korisnost i da je vreme da se čuje pravi glas naroda BiH.
“Siguran sam u jedno - da je na bosanskim predstavnicima svih strana, a ne na medjunarodnoj zajednici, da obezbede članstvo svojoj zemlji u EU. Želim im sreću.”
Jedno od teških pitanja sa kojima su suočeni lideri oba entiteta jeste reforma strukture bosanske države. Većina učesnika konferencije slaže se da je državni aparat neefikasan i skup. Neki, mahom Bošnjaci, traže uspostavljanje centralizovane države koja bi garantovala jednaka prava svim gradjanima, bez obzira na njihovu etničku pripadnost i veru. Medjutim, profesor antropologije na univerzitetu Pitcburg, Robert Hajden, kaže da centralizovana država ne bi imala podršku sva tri konstitutivna naroda BiH.
“Po mom mišljenju, medjunarodni pritisak da se uspostavi centralizovana bosanska država pogoršao je problem i ima vrlo negativne posledice: podstiče protivljenje Srba i Hrvata koji bi trebalo da budu subjekti te države.”
Profesor Hajden smatra da bi federalna, multinacionalna struktura, kakvu imaju Belgija i Švajcarska, bila pogodiniji model za BiH. Kao takva država sa demokratskim uredjenjem, tržišnom ekonomijom i vladavinom zakona bila bi takodje prihvatljivija Evropskoj uniji, smatra on. Većina učesnika konferencije u Centru Vudoru Vilson složila se da je magnet članstva u EU možda najbolji podsticaj za sva tri naroda BiH da se dogovore o neophodnim reformama i konačno preuzmu punu odgovornost za sopstvenu budućnost.