Pomoću tih medija, ali i zbog njih, oni se aktivnije uključuju i u politiku. Ovaj predmet zove se «Televizija i politika». Za mnoge studente to znači samo jedno – Daily Show. Daily Show čak i nije prava informativna emisija.
To je polučasovni program u kome komičari analiziraju vesti i politiku, i ismevaju ih. Iako sami tvorci emisije tvrde da ona nema nikakav kredibilitet ili novinarski integritet, profesor političkih nauka na Univerzitetu Džordž Vašington, Džon Sajds, koristi Daily Show kao sredstvo u nastavi.
«Mislim da je bolje znati nešto nego ništa. Više volim da se ljudi o aktuelnim dešavanjima informišu iz Dejli šoa ili blogova nego da ništa ne znaju.»
Dvadesetrogodišnja Mišel Prajs je ljubitelj voditelja emisije – Džona Stjuarta.
«On stvari predstavlja na zanimljiv način, kod njega je sve veoma jasno. Mislim da je to način da se ljudi zainteresuju za politiku…on je zabavan i privlači gledaoce poput mene, koji nisu toliko zainteresovani za same vesti».
Iako je nedavnom anketom ustanovljeno da je 21% mladih uzrasta izmedju 18 i 29 godina navelo «Daily Show» kao program gde se redovno informišu o politici, studenti kažu da to nije njihov osnovni izvor informacija.
«Ne znam da li bih rekla da se ljudi baš informišu na osnovu te emisije, ali ona definitivno privlači mladju generaciju. To je ono što nam je potrebno da bi se mladi motivisali i zaintersovali za politiku».
A kada mladi žele da se informišu o politici, oni imaju niz izvora.
Ali Šarijat : «To je veliki raspon, tu su CNN-a, Ekonomist, Njujork Tajmsa, ali i Daily Show, Colbert Report koji je izuzetno zabavan, i Drudge Report».
Drudge Report je web sajt koji objavljuje novinske priče od kojih neke nisu potvrdjene. Medjutim, to nije sajt samo za studente i ovisnike o vestima. Političari kao što je kongresment Petrik Mekhenri ga takodje čitaju.
«Mislim da svi zaposleni u mojoj kancelariji bace pogled na Drudge Report nekoliko puta dnevno».
S obzirom na to da u današnje vreme ljudi na svom poslu provode veći deo dan ispred kompjutera, Internet postaje dominantno sredstvo informisanja. Ne-stranačke organizacije kao je Rock the Vote obraćaju se mladjim glasačima putem Interneta. Hans Rimer je direktor ogranka te organizacije u Vašingtonu.
«Tehnologija je ključna za naš posao. Bez nje ne bismo postigli ovakav uspeh. Upotreba Interneta je najuspešnija strategija. 1,2 miliona ljudi posetilo je naš vebsajt da bi se registrovali za izbore. Napravili smo softver za prijave tako da mogu da popune formular, odštampaju ga, potpišu i pošalju poštom.»
«Rock the Vote» za promovisanje svoje poruke koristi slavne ličnosti.
«To je efikasan način jer politiku vezuje za lica konkretnih ličnosti. Da li reklama od 30 sekundi u kojoj se pojavljuje Paf Dedi zaista ima uticaja na prijavljivanje birača – to ostaje otvoreno pitanje».
«Ako zvezde podrže nekog kandidata, ljudi pričaju o tome. Ne znam da li će to promeniti glasanje birača, i zapravo se nadam da neće. Ali sve zavisi o kojoj se slavnoj ličnosti radi».
«Uloga zvezda je da stvore interesovanje za nekog kandidata ili neku temu. To je dobar marketing. Zvezde će privući ljude, ali suština je ipak u poruci i temama o kojima je reč. Ako nema toga, delovaćete smešno»
Poruke se mladima danas upućuju na nove načine. Karl Bah je predsednik Projekta novih birača na Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji. Grupa nastoji da registruje mlade i navede ih da glasaju tako što im pristupa na kampusu, ali i u njihovim domovima.
«Koristimo instant poruke, ja šaljem SMS-ove mojim drugovima tipa – «hej, danas su izbori», ili «hej, da li si se prijavio za glasanje iz inostranstva?. Takav direktan kontakt izmedju vršnjaka nije tradicionalan»
A ne-tradicionalno je svakako pozitivan koncept za generaciju koja ima sopstvenu definiciju pojma političke svesti.