Potpredsednik Američkog saveta za inostranu politiku, Kajl Parker u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem, govori o Kosovu kao kategoriji spoljopolitičkih pitanja Vašingtona.
Parker: U mnogo čemu Kosovo nije jedno od centralnih pitanja američke spoljne politike. To je važan, ali prvenstveno evropski problem. Međutim, moglo bi se reći da SAD imaju moralnu obavezu da budu agnažovane i obezbede miran život srpske i drugih manjina na Kosovu, kao i da zaštite istorijske spomenike, manastire i crkve, uzimajući u obzir da je sadašnja situacija rezultat vojne intervencije NATO-a.
Glas Amerike: Uprkos prisustvu međunarodne zajednice, srpska manjina na Kosovu i dalje nije zaštićena?
Parker: To je tačno i to je već dugotrajan problem. Zbog toga se protivim ishitrenosti pregovračkog procesa o Kosovu, kao i nerešenom pitanju ispunjavanja standarda. SAD i međunarodna zajednica žele da zbog drugih i važnijih problema što pre reše kosovsko pitanje. Mislim da bi ishitrenost bila greška i da bi mogla da dovede do neodgovarajućih rešenja. Vašington i Brisel će morati da povuku neke državničke poteze u vezi sa tim pitanjem.
Glas Amerike: Kakva podrška postoji u Vašingtonu srpskoj tezi: “najveći stepen autonomije, ali ne i nezavisnost Kosova”?
Parker: U svetlu nedavnog svedočenja državnog podsekretara Nikolasa Bernsa, u Kongresu i uprkos zvaničnom stavu da SAD ne podržavaju ni jedno konkretno rešenje, Vašington se možda kreće od neutralnog stava, ka podržavanju nekog vida nezavisnosti Kosova pod određenim uslovima. Podržavanje srpskog stava “više od automije, ali ne i nezavisnost”, ovde nije naglašeno, mada ima određenih grupa koje ga podržavaju. Taj stav podržavaju grupe koje izražavaju veliku zabrinutost zbog verske i etničke netolerantnosti i potrebe da se zaštite srpski spomenici, koji su ne samo srpska, već i svetska kulturna baština.
Glas Amerike: Kakva će biti uloga međunarodne zajednice i da li bi ona, u slučaju da lokalni akteri ne budu mogli da postignu kompromisno rešenje, mogla da nametne svoju volju?
Parker: Međunarodna zajednica je interesantan termin i često podrazumeva one zemlje koje su spremne ili željne da se u određenom momentu uključe u proces. Sada su glavni akteri Evropska unija, Kontakt grupa i SAD. Sadašnji stav međunarodne zajednice jeste da bi rešenje kosovskog problema trebalo da postignu lokalni akteri. Da li bi međunarodna zajednica mogla da nametne rešnje, pitanje je na koje će da odgovori samo budući razvoj događaja. Međunarodna zajednica je u izvesnom smislu već nametnula neka rešenja: svoje vojno prisustvo na Kosovu, kao i uslove za pregovore koje je odredila Kontakt grupa, a koji su obavezujući za sve strane.