Iako je povećanje školarine ove godine bilo manje nego ranijih godina, troškovi studiranja još uvek rastu mnogo brže nego inflacija ili prihodi američkih domaćinstva.
Prosečna cena jedne godine studiranja na privatnim američkim koledžima i univerzitetima os pre pet godina do danas skočila je za 15 hiljada dolara i sada iznosi 21 235 dolara. Prihodi domaćinstava u Sjedinjenim Državama su u istom periodu porasli samo 4%. Školarina, na manje skupim , državnim univerzitetima raste još brže. Patrik Kejlen , predsednik Nacionalnog centra za javnu politiku i visoko obrazovanje kaže da je to zato što su države pogodjene posledicama slabog rasta privrede.
«Države su smanjile budžete javnim institucijama pa one podižu školarine kako bi nadoknadile tu razliku».
Medjutim , smanjenje budžeta je samo deo razloga zbog kojeg školarine rastu toliko brzo. Patrik Kejlen ističe da se na fakultete upisuje sve više američkih srednjoškolaca jer je u današnje vreme skoro nemoguće steći prihode srednje klase bez fakultetske diplome, što škole iskorišćavaju.
«Postoji višak studenata, a ne mesta na visokim školama, tako da one mogu da povećavaju školarinu bez straha od gubljenja studenata».
Naravno, postoji i finansijska pomoć za studente, ali Patrik Kejlen kaže da povećanje stipendija ne prati povećanje školarina. On dodaje da univerziteti ne rasporedjuju taj novac previše mudro , jer se medjusobno takmiče u privlačenju natprosečnih studenata. Patrik Kejlen kaže da bi visoke škole mogle da učine obrazovanje znatno pristupačnijim ako bi promenile način raspodele finansijske pomoći studentima. Nema sumnje da će Komisija za visoko školstvo pri Sekretarijatu za obrazovanje obratiti posebnu pažnju tom pitanju. Medjutim ukoliko se ne otvori više univerziteta u Sjedinjenim Državama, tržište za prodaju i dalje će biti povoljno, sve dok školarine ne postanu toliko visoke da studeti neće moći da ih plaćaju.