Primeri uredničkih komentara svetskih medija pokazuju da je opšte uverenje da je skandal odavanja identiteta tajnog agenta CIA-e naneo štetu Bušovoj administraciji, jedino postoji neslaganje o tome koliko je ozbiljna ta šteta.
Brojni su komentari svetskih medija o uticaju optužnice protiv Luisa Skutera Libija, bivšeg šefa kabineta potpredsednika Ričarda Čejnija. Libi je optužen da je lagao pred Federalnom velikom porotom o svojoj ulozi u odavanju identiteta tajnog operativca CIA-e.
Londonski Gardijan primećuje da je svaki drugi predsednički mandat posle administracije Dvajta Ajzenhauera 1950-ih godina, bio obeležen skandalom. Ričard Nikson podneo je ostavku posle Votergejta. Ronald Regan imao je aferu «Iran-kontra». Bil Klinton je zamalo opozvan zbog skandala sa Monikom Luinski. Sada predsednik Buš mora da se bori sa pravnim i političkim posledicama slučaja odavanja identiteta agenta CIA-e.
Prema navodima Gardijana, «čovek koji je bio ponosan na sebe kao na dobrog lidera, sada vidi da je ugled njegove administracije umrljan zbog poltronstva, nekompetentnosti i nepoštenja. To je bila najgora sedmica njegovog predsednikovanja. Bušu će biti potrebno više od sreće da se oporavi od ovoga».
Londonski Tajms piše da predsednik Buš nije lično pogodjen ovim skandalom kao što su to bili njegovi predhodnici u svojim aferama. List primećuje da su njegove nevolje počele samo deset meseci posle početka drugog mandata, ali i da mu to daje vremena da preokrene stvari i da bi bilo prerano zaključiti da su Bušovi dani efikasnosti prošli». Prema komentaru objavljenom u Tajmsu, «da bi Buš uspeo , potrebno je da povrati svoj autoritet, i to veoma brzo».
Španski El Pais piše da je Libi optužen za laganje o odavanju imena agenta CIA-e čiji je suprug razobličio ključni argument kojim je pravdana invazija na Irak – tvrdnju da je Sadam Husein pokušao da da kupi uranijum u Africi. Kako je list naveo, «Zid laži u pogledu rata u Iraku upravo je odneo svoju prvu žrtvu a na kraju bi možda mogao da uništi one koji su ga izgradili». Kako se navodi u uredničkom komentaru , «neće se suditi samo Libiju, već i čitavoj jednoj politici zasnovanoj na stalnim lažima i obmanama. Medjutim, El Pais dodaje da «je sve ovo takodje i primer veličine američkog sistema u kojima demokratija i vladavina prava na kraju pobedjuju».
Različito gledište izrazio je bivši pisac Bušovih govora Dejvid Frum , u kolumni u kanadskom listu «National Post» . On kaže da dok se Libi suočava sa ozbiljnim pravnim posledicama, sama administracija je , prema njegovim rečima «oslobodjena sumnje za svesno kršenje zakona» Frum konstatuje da ne treba očekivati nove optužnice, da nisu otkriveni dokazi o zaveri, te da Libi nije optužen da je izdao tajne iz domena nacionalne bezbednosti. Prema njegovim rečima, « uglavnom, to je i kraj tog skandala, a to daje šansu predsedniku da se on i njegova administracija vrati svojim redovnim dužnostima».