U Vašingtonu je ovih dana pažnju izazvao članak Čarlsa Kapčana, direktora Programa za Evropu iz Saveta za spoljnopolitička pitanja, objavljen u časopisu Foreign Affairs, u kome ovaj ugledni politikolog iznosi mišljenje da je nezavisnost Kosova najpragmatičnije rešenje, ali i da medjunarodna zajednica ne treba da isključuje opciju podele kosovske teritorije. Na početku razgovora, Helena Djordjević pitala je gospodina Kapčana da li je, s ozbirom na suprotstavljene pristupe Beograda i Prištine uopšte moguće govoriti o kompromisnom rešenju?
Kapčan: Svi obično u pregovore ulaze sa maksimalističke pozicije, jer onda kompromisom možete da se približite više sredini, i zato mislim da danas ne vidimo samo iskrena polazišta, nego i na neki način početne uloge, pre nego što počne cenkanje. Nema sumnje da su preovladjujuća mišljenja na Kosovu i u Srbiji na suprotnim stranama spektra. Gde će se naći kompormis? Ja bih rekao pre gde će se naći realizam, jer verujem da je voz napustio stanicu i nema povratka, ponovnog pripajanja Kosova Srbiji, i zato fokus treba da bude na tome kakvu kompenzaciju dati Srbiji, kako eventualno ugovoriti podelu kao jedan vid kompromisa.
Glas Amerike: Zbog čega mislite da medjunarodna zajednica ne treba da unapred odbacuje koncept eventualne podele Kosova?
Kapčan: Moje mišljenje nije da podržavam podelu. U idealnom svetu, Kosovo bi ostalo netaknuto. U idealnom svetu Jugoslavija se ne bi raspala. Ne podržavam nestanak multietničnosti ili prekrajanje granica zbog etničkih konflikta. Medjutim, mislim da je medjunarodna zajednica prerano isključila tu mogućnost, i zato mi se čini da je apriorno odbijanje loše. Medjunarodna zajednica treba da kaže da ne podržava posebno podelu, ali da će je razmotriti ako ona pruža osnova za kompromis. Podela ne treba da bude nametnuta, ali ako i Beograd i Priština kažu Savetu Bezbednosti da misle da je podela put kojim treba ići, mislim da je to dovoljna osnova da se taj predlog ne odbije. Čini mi se da ako se traži način da se Srbiji pruži kompenzacija kako ne bi smatrala da je ostala praznih ruku, severni deo Kosova je jedna opcija. Takodje hoću da dodam da je danas severno Kosovo i dalje u znatnoj meri deo Srbije, ima direktne kontakte sa Beogradom, institucije koje su suštinski srpske. Ako medjunarodna zajednica i Priština nisu voljne da to menjaju, što neće biti lako, mislim da treba da razmotre mogućnost da se ta teritorija formalno preda Srbiji.
Glas Amerike: Argument protiv podele koji se često čuje jeste da mnogi Srbi žive južno od reke Ibra?
Kapčan: Regija severno od Ibra je prevashodno srpska. Oko hiljadu do dve Albanaca živi i dalje u Severnoj Mitrovici blizu reke, a mali broj etničkih Albanaca u opštinama severno od nje. Južno od Ibra imate znatan broj srpskih enklava. Da li će te enklave biti ugrožene ako severno Kosovo ostane deo Srbije? Ne mislim da je to neminovno. Da li bi deo Srba možda želeo da se preseli u užu Srbiju ili severno Kosovo ako ono ostaje u Srbiji – verovatno. Ali mislim da bi s druge strane pitanje nezavisnosti dovelo do veće umerenosti albanske zajednice što bi učinilo da se stvori bolje okruženje za Srbe koji reše da ostanu na Kosovu.
Glas Amerike: Šta bi bio konstruktivan pristup lidera u Beogradu i Prištini pregovorima u ovom trenutku?
Kapčan: Mislim da u ovom trenutku, izostanak dijaloga veoma zabrinjava. Održavaju se sastanci na ministarskom niovu ali su vrlo ograničeni. Mislim da bi bilo korisno za najviše lidere, Koštunicu, Tadića i Kosumija i druge da počnu da razgovaraju, jer konačno rešenje treba da ima pristanak obe strane a ne da im bude nametnuto od strane medjunarodne zajednice. Takodje mislim da bi bilo bolje za Beograd da podrži učešće Srba u kosovskim institucijama vlasti. Što više kosovski Srbi igraju ulogu u ovoj debati, to će bolje teći pregovori.
Glas Amerike: Neki analitičari kažu da ne uspevaju da sasvim protumače pristup Vašingtona kosovskom pitanju. Kako vidite ulogu SAD u pregovorima?
Kapčan: Mislim da je ameirčka vlada tek treba da se zaista opredeli, i kada Nikolas Berns i drugi članovi adminsitracije govore da je ovo početak pregovora, da nema unapred odredjenog ishoda, mislim da to oni zaista veruju. Ipak smatram da je u proteklih godinu dana medju elitom koja se bavi spoljnom politikom počelo da preovladjuje naginjanje ka opciji nezavisnosti, nalazi raznih komisija koje proučavaju problem idu u prilog nekoj vrsti nezavisnosti, uz odredjene definisane uslove, i čini mi se da vlada SAD naginje ka tome, ali svakako ne ide u pregovore sa unapred odredjenim ishodom i čini mi se da, iako su SAD obuzete ratom u Iraku, Avganistanom i drugim problemima, treba da igraju značajniju ulogu da «poguraju» stvari i ponude podsticaje obema stranama a posebno Srbiji, otpis dugova, i brzi put priključenja EU i NATO.
Glas Amerike: EU je ta koja može da ponudi glavne podsticaje Beogradu u vidu članstva u evropskom bloku, ali s obzirom na probleme sa kojima se Unija sada suočava, koliko su takvi podsticaji realni?
Kapčan: Vremenski trenutak je malo nezgodan posle odbacivanja evropskog ustava u Francuskoj i Holandiji. Proširenje EU je zaustavljeno. Zato zemlje Balkana mogu da se zapitaju da li će biti izostavljene. U isto vreme, EU nastavlja da pregovara za zemljama jugositočne Evrope i već je počelo dijalog o pridruživanju sa Beogradom. Da sam Turčin brinuo bih o svom budućem članstvu, ali da sam Srbini ili Hrvat ili Makedonac, mislim da će na kraju te zemlje ući u EU i to pruža veliki podsticaj za dobro političko delovanje.
Glas Amerike: Srpski premijer je istakao pred Savetom Bezbednosti da bi podela teritorije jedne demokratske zemlje kao što je Srbija bila opasan presedan. UN s jedne strane podržavaju nevredivost teritorijalno integriteta ali s druge pravo naroda na samoopredeljenje. Kako prevazići tu kontradiktornost?
Kapčan: Mislim da u srcu medjunarodnih normi već decenijama postoje kontradikcije, neke vuku korene još od vremena predsednika Vudro Vilson, 14. principa i ideje samoopredeljenja. To bi značilo da svaka lingvistička ili kulturna grupa na svetu može da ustane i kaže – «proglašavamo se nezavisnom državom». U praksi bi to dovelo do opšteg rata i raspada medjunarodnog sistema i zato medjunarodna zajednica ima tendenciju da daje prednost postojećim granicama i održavanju multietničkih država što je dobro, zbog principa i pragmatizma. Ali kada se ta dilema prenese na pitanje Kosova, mislim da preovladjuje mišljenje da je možda došlo vreme da pragmatizam trijumfuje nad principom, tj. da strateški imperativ stabilnosti zahteva da se ne primeni princip da multietničke države treba da opstanu u postojećem obliku. Da li je to opasan presedan? Da. Da li ima potencijal da pošalje signal Albancima u zapadnoj Makedoniji, Srbima u RS, Abhazima u Gruziji i Čečenima u Rusiji da kažu - «hoćemo napolje»? Da, ima taj potencijal i zato se ovo pitanje mora izuzetno pažljivo rešavati. Šta god da bude ishod, medjunarodna zajednica treba da jedinstveno kaže da je Kosovo poseban slučaj, da je bilo pod upravom UN-a od 1999. i da druge zemlje zato ne treba da kosovski slučaj doživljavaju kao presedan.
Glas Amerike: Još jedan argument Beograda je da je Srbija danas demokratska zemlja koja može da garantuje suštinsku autonomiju i ostvarenje legitimnog interesa albanskog naroda na Kosovu.
Kapčan: Situacija na terenu danas je da kosovski Albanci uživaju autonomiju. U većini delova Kosova osim srpskih enklava, Beograd nema mnogo uticaja na život Albanaca. U mnogim aspektima ovde govorimo o tome da li de facto independence treba da postane de jure nezavisnost. I to je zaista pitanje gde će se fokusirati pregovori. Čest srpski argument je – nemojte nam oduzeti Kosovo jer će to ojačati nacionaliste. Radikali će ojačati, socijalisti će se vratiti na vlast. To je argument koji je možda legitiman, ako dodje do kosovske nezavisnosti, doći će do jačanja nacionalizma. S druge strane, mislim da srpski narod mora da se efikasnije suoči sa ekstremnim snagama nacionalizma i nacionalističkih mitova. Saradnja sa Hagom postoji, ali nije maksimalna, debata u Srbiji o 90-im godinama i ulozi Srbije u krvoproliću nije tako otvorena i transparentna kako bi trebalo. Nadajmo se da će Kosovo pružiti mogućnost za veću introspekciju o srpskom nacionalizmu.
Glas Amerike: U Srbiji je aktuelno hapšenje osoba osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu. Da li i kosovski Albanci koji svoju borbu doživljavaju kao oslobodilačku, treba da se suoče sa sopstvenim propustima, pa i zločinima?
Kapčan: Nema sumnje da su srpska vlada i nevladine organizacije postigle značajan napredak u suočavanju sa prošlošću, pitanje Srebrenice, bilo je napretka. S druge strane neke službe bezbednosti i ministarstva su zaglavljena u prošlosti, i u srpskoj vladi postoji konflikt oko tih pitanja. I Albanci treba da se otvorenije suoče sa prošlošću. Nema sumnje da je posebno posle 1999. bilo etničke diskiminacije, ovog puta prema Srbima, možete je videti svuda na Kosovu gde Srbi žive u problematičnom okruženju, mnogi ne smeju da se kreću, albanska zajednica nije ni blizu ispunjavanja standarda UN što je bio predulsov. Dok pregovori napreduju, Albancima se mora reći da treba da se otvorenije suoče sa prošlošću i da realizuju neophodne mere zaštite da bi unapredili život Srba na Kosovu.
Glas Amerike: Koliko treba dovoditi u vezu pitanje kosovske nezavisnosti sa težnjama Crne Gore za odvajanjem od Srbije?
Kapčan: Mislim da će ono što se dešava na Kosovu imati uticaja nekog na Crnu Goru, BiH i Makedoniju ali ne i presudnog uticaja. Drugim rečima, da li će Crna Gora na kraju odlučiti da se odvoji od Srbije – ona će to učiniti bez ozbira na to da li će kosovo postati nezavisno. Kada je reč o Makedoniji, imam utisak da će Albanci koji žive u zapadnim delovima te zemlje biti opušteniji ako Kosovo postane nezavisno, jer radikalizacija u Makedoniji proističe u velikoj meri od bivših pripadnika OVK koji prelaze granicu, organizuju se u Tetovu, ili Gostivaru, i ako dodje do smirivanja situacije na Kosovu to će smiriti i Makedoniju. Sličan argument važi i za Republiku Srpsku. Da li bi nezavisnost Kosova navela stanovnike RS da načulje uši i kažu – ovo je dobra prilika da se pridružimo Srbiji! Možda. Ali ja ne verujem da će to imati većeg uticaja na integritet BiH.