Bivši svetski lideri okupili su se na simpozijumu u Vašingtonu, obeležavajući 20. godišnjice perestrojke, reformskog procesa u Sovjetskom savezu koji je doprineo padu komunizma i kraju hladnog rata.
U martu 1985. godine, Mihail Gorbačov izabran je za generalnog sekretara sovjetske Komunističke partije, i pokrenuo proces temeljne liberalizacije ruskog društva. Proces, kasnije nazvan «perestrojka», smatra se ključnim elementom koji je doveo do pada «gvozdene zavese».
Na simpozijumu u Vašingtonu kojim je obeležena 20. godišnjica početka perestrojke, Gorbačov je izjavio da su reforme bile «istorijska neminovnost». On je podsetio na svoj razgovor sa članovima Politbiroa, koji je vodjen 1985. godine.
«Rekao sam da verujem da naše društvo traži promene, očekuje promene, i da zato moramo da smognemo snage i započnemo promene. «Biće teško» rekao sam, ali «ne vidim drugog načina da idemo napred».
Na skupu u Vašingtonu, bivši američki predsednik Bil Klinton istakao je da je «perestrojka» bila u koncipirana radi dobrobiti naroda Sovjetskog Saveza. Pa ipak, u krajnjoj instanci, Gorbačovljevi potezi doveli su do demokratizacije Rusije i istočne Evrope, kraja hladnog rata i prekida trke u naoružanju. Klinton je odao priznanje Gorbačovu kao izuzetnom lideru.
«Gospodine predsedniče, bićete zabeleženi u istoriji kao neko ko je promenio svet na bolje, i kao jedna od najvažnijih ličnosti druge polovine 20.veka.»
Klinton je dodao da je istorija pokazala da u hladnom ratu nije bilo gubitnika. Svetska zajednica je trijumfovala kada su SAD i Sovjetski Savez prestali da prete uzajamnim nuklearnim uništenjem, izjavio je bivši predsednik SAD.
Mihailu Gorbačovu je 1990. godine dodeljena Nobelova nagrada za doprinos promovisanju medjunarodnog poverenja i saradnje.
Bivši sovjetski lider je do sada dobio brojne nagrade uključujući i jednu neočekivanu - muzičkku nagradu Gremi. Gorbačov, Klinton, i Sofija Loren dobili su Gremija 2004 za svoj rad na kompakt disku «Pedja i vuk». Gorbačovu greškom nikada nije zapravo uručena ta nagrada. Da bi ispravio taj propust, predsednik akademije za dodelu Gremija Nil Portsnou, juče je doputovao u Vašington i predao mu statuu zlatnog gramofona.