Irački dugogodišnji diktator Sadam Husein izlazi na suđenje pod optužbom za masovno ubijanje, prvom od nekoliko očekivanih optužnica protiv svrgnutog predsednika i njegovih najbližih saradnika.
Tribunal se smatra ispunjenjem težnji prema pravdi hiljada Iračana, čiji su rođaci nestali pod Sadamovim režimom. Ipak, suđenje među nekima izaziva i određene slutnje, jer strahuju da će samo pogoršati nasilje koje je nasleđe rata za svrgavanje Sadama. Iz Amana se javio novinar Glasa Amerike, Skot Bob.
Mnogi Iračani vide suđenje Sadamu Huseinu kao dugo očekivanu ruku pravde, posle decenija patnji. Neki ga vide i kao moguće upozorenje autoritarnim ličnostima u regionu. Ipak, mnogi analitičari strahuju da će proces samo produbiti podele u iračkom društvu i potpiriti nasilje u kojem su proteklih godina stradale hiljade ljudi.
Strepi se i da će suđenje posebno otuđiti sunite, koji su dominirali vladom u Sadamovo vreme, ali im je uloga posle toga umanjena. Suniti su bojkotovali parlamentarne izbore pre devet meseci, na kojima su pobedili šiitska većina i Kurdi orijentisani prema nezavisnosti. Direktor Jerusalimskog centra za političke nauke u Amanu, Ureib Rantavi, kaže da će suđenje samo zaoštriti iračku krizu.
«Povećaće nezadovoljstvo. Povećaće nestabilnost u Iraku. Pomoći će ekstremistima da iskoriste ovo suđenje da bi opravdali sve ono što danas rade u Iraku.»
Sadam Husein i sedam njegovih potčinjenih treba danas da se pojave pred specijalnim tribunalom sastavljenim od pet iračkih sudija. Optuženi su za naređivanje masovnog ubistva 140 seljana iz Dudžaila, severno od Bagdada, posle neuspešnog atentata pre 23 godine. Ukoliko budu proglašeni krivim, mogli bi da budu osuđeni na smrt.
Sadamovi advokati su najavili da će zatražiti odlaganje suđenja da bi se bolje pripremili za odbranu. Analitičari kažu da bi suđenje u očima naroda, posebno sunita, moglo da pretvori Sadama u žrtvu i upozoravaju da suđenje mora dobro da se vodi.
Ureib Rantavi ističe da bi suđenje trebalo da bude pošteno i otvoreno i dodaje da je veoma važna transparentnost. Međunarodne organizacije za praćenje stanja ljudskih prava takođe izražavaju zabrinutost, tvrdeći da neka od pravila na osnovu kojih će se suditi, ne zadovoljavaju međunarodne standarde. Te organizacije tvrde da odbrana ne sme da se ograničava i da krivica mora da bude nedvosmisleno potvrđena. Irački zvaničnici i njihovi međunarodni savetodavci uzvraćaju da su takve mere predviđene i da će suđenje biti pošteno.