To više nije samo sastavni deo naučno fantastičnih romana – danas nam roboti omogućavaju da posetimo mesta do kojih ranije nismo mogli da dođemo.
Jedna japanska kompanija upravo je prikazala robota koji može da vozi bicikl. Iako ta aktivnost nije preterano korisna, dečak MURATA - kako zovu ovog robota teškog 5 kilograma – predstavlja prikaz napretka u robotici. Senzori na robotovim grudima mere udaljenost i brzinu, dok žiroskopi određuju njegov nagib, što mu daje sposobnosti koje su do sada bile rezerviane samo za ljude i neke životinje – mogućnost da balanisra na dva točka. Mnogo manje slični čoveku, ali mnogo praktičniji su roboti usisivači. Takav je i Segvej, skuter za prevoz ljudi. Tvorac Segveja – Džim Norod – ukazuje da primenjena tehnologija robotima može omogućiti da se kreću.
«Čovekoliki oblik – od pojasa na gore je najbolji za posmatranje i pokrete ruku. Mi verujemo da je, od pojasa na dole, ova tehnologija zaista najlakša. Verujemo da se slobodno može kretati i mnogo lakše manevrisati.»
Ta tehnologija se takođe može upotrebiti za izvlačenje ranjenika sa bojnog polja. NASA koristi tu tehnologiju za ROBONAUT-a – astronauta koji se nikada ne umara, nti traži hranu, vodu ili san. Volter Vizel iz kompanije Inova Robotiks napominje da se nauka može koristiti za mnogo praktičnije primene i dodaje da veruje da će robotika postati biznis vredan vie milijardi dolara.
«Uzmite za primer samo ruku robonauta, koji u svakom prstu ima senzore za dodir i koji može da vam raskopča košulju. Tu tehnologiju treba primeniti kako bi se pomoglo starima i invalidima.»
Ako je Vizel u pravu, robotika se kreće ka sjajnoj i profitabilnoj budućnosti. U pustinji u državi Nevada, 23 vozila su se takmičila u terenskoj trci dugoj 200 kilometara, za nagradu od 2 miliona dolara. Vozila su koristila lasere, radare i satelite za navigaciju. Sebastijan Turn, sa univerziteta Stenford, koji je bio na čelu pobedničkog tima, naglašava da je to bila trka kao i svaka druga – osim što nije bilo vozača niti daljinskog upravljanja.
«Verujem da će me za života voziti vozilo kome ću više verovati nego sebi.»
Iako je na putu bilo problema, cilj Pentagona – koji je bio sponzor trke – je da razvije autonomna vozila koja sama mogu da se kreću u opasnom okruženju – poput bojnog polja.Studente ta problematika zanima, a Elisa Brajant razmišlja o studijama robotike.
«To je moj plan, pošto mogu da pomažem i ljudima i robotima.»
Uprkos sve većim usavršavanjima, roboti su za većinu ljudi i dalje igračke. Naučnici međutim tvde da su mogućnosti robota neogramičene i dodaju da je naša mašta jedini određujući činilac.