Marović je priznao da je napravio grešku prihvatajući da se kao najvažnije pitanje nametnu razgovori o tome ko će sve biti u delegaciji iz jedne i druge države članice i sa kakvim političkim i državnim prioritetima, verujući dai na taj način može pomoći unutrašnjoj toleranciji u odnosima država članica i afirmaciji njihovih interesa. Državnu zajednicu čine dve članice i njena budućnost zavisi od volje njihovih građana, istakao je Marović.
Jedna od tema o kojoj će govoriti predstavnici delegacije državne zajednice na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija biće i situacija na Kosovu. Povodom najava šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena da će na Kosovu već sledeće nedelje početi pripreme za pregovore o finalnom statusu te pokrajine, predsednik parlamentarnog Odbora za Kosovo Dušan Proroković naglasio je da Jesen-Petersen nije nadležan da se bavi pitanjima konačnog statusa Kosova :
“Specijalnog izaslanika za status imenovaće generalni sekretar Ujedinjenih nacija posle sednice Saveta bezbednosti i on će se osim statusom baviti i određenim političkim procenama, rekao je Proroković.
Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić izjavila je da su Beograd i srpska zajednica uvek otvoreni za razgovor o Kosovu, ali i istakla da uslovna nezavisnost nije isto što i princip nepromenjivosti granica i ne može se na taj način tumačiti što, nažalost, u poslednjih nekoliko dana pokušava da čini šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen.
A predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko izjavila je da je neka vrsta nezavisnost Kosova neumitna i da je to realnost koju treba prihvatiti. Na predstavljanju knjige "Srpsko-albanski dijalog 2005", istoričar Latinka Perović ocenila je da nerešen status Kosova Iscrpljuje i jedne i druge, stvara agoničnu situaciju, radikalizuje metode i povećava nasilje.