Naučnici su dovršili izradu genetske mape pirinča, što bi moglo da vodi ka značajnom povećanju prinosa te i drugih vrsta žitarica, važnih za prehranu sve većeg broja stanovnika na zemlji.
Stručnjaci kažu da više od polovine stanovnika naše planete svakodnevno jede pirinač. Prema predvidjanjima, tokom naredne dve decenije potreba za pirinčem porašće za 30 procenata, ali da pri sadašnjim uslovima neće biti moguće odgajiti toliko. Botanički genetičari su uložili veliki trud da identifikuju osnovne molekularne sastojke pirinča, jer bi to moglo da dovede do sojeva otpornih na štetočine, bolesti i surove klimatske uslove. Istraživači iz 10 zemlaja, predvodjenih Japanom, izveštavaju da su utvrdili tačne lokacije više od 37500 gena, rasporedjenih u 12 končastih hromozoma u jezgru svake ćelije pirinča. Genetičarka Robin Bjuel, iz Instituta za genetiku, u Rokvilu, u državi Merilend, kaže da vrste pirinča imaju različite karakteristike, prilagodjene uslovima u kojima rastu:
”Pošto sada imamo redosled gena, naučnici će pojačati nastojanja da identifikuju one koji utiču na pojedine osobine biljke, radi gajenja sojeva prilagodjenih raznim klimatskim uslovima.“
Identifikacija gena pirinča započela je 1998. godine. Njihova mapa sada će biti stavljena na uvid čitavoj naučnoj javnosti kako bi istraživači u pojedinim zemljama mogli da pokušaju da odgaje soj najpogodniji za uzgajivanje. Naučnici kažu da genetska mapa pirinča pokazuje da ta žitarica deli mnoge osobine sa drugim sličnim biljkama, kao što su pšenica i raž, pa čak i kukuruz, što otvara mogućnost za uzgajanje otpornijih vrsta i tih biljaka.