Tokom desetogodišnje vladavine Slobodana Miloševića, privreda Srbije bila je u rukama poslovnih krugova usko povezanih sa bivšim predsednikom. Ali i pet godina nakon odlaska Miloševića, veliki broj tih istih poslovnih ljudi još uvek zauzima vodeće položaje u privredi. Oni kontrolišu glavne banke, pojedine medije, i gotovo isključivo mogu da sklope ugovore sa zapadnim kompanijama. Prema nedavnom istraživanju Fondacije Heritedž u Vašingtonu, Srbija se nalazi u grupi zemalja sa najnižim indeksom slobodne, tržišne privrede. U istom istraživanju se navodi da je vladajuća struktura u Srbiji još uvek u rukama, kako se navodi, korumpranih šefova bezbednosti, esktremnih nacionalista i osoba optuženih za ratne zločine.
Po rečima beogradskih ekonomskih stručnjaka, poput profesora ekonomije na Beogradskom univerzitetu, Miroslava Prokopijevića, Zapad se vara ako misli da Srbiju danas vode reformisti. Prokopijević tvrdi da se način razmišljanja aktuelnih političara ne razlikuje mnogo od socijalista koji su im prethodili. On kaže da se protiv korupcije nije borio ni bivši premijer Zoran Đinđić:
“Oni su brzo shvatili da se mogu obogatiti i bez reformi, odnosno korupcijom”.
Urednik beogradskog nedeljnika “Ekonomska politika”, Mijat Lakićević ukazuje na problem korupcije u državnim preduzećima koja još uvek nisu privatizovana:
“Oni znaju gde leži zarada, gde se nalazi oprema koja se može prodati dobro. Upoznati su sa situacijom ne samo u zemlji, nego znaju ko su pravi partneri na Zapadu”.
No, korupcija nije jedino prisutna u Srbiji. To je problem koji opterećuje i ostale zemlje Zapadnog Balkana, kaže profesor Prokopijević koji navodi podatke nevladine organizacije Trensperensi iInternešonal:
“Na prvom mestu po korupciji je Turska, zatim Rumunija i Bugarska. Tek onda dolaze zemlje Zapadnog Balkana, dok je Slovenija najmanje opterećena korupcijom”.
Bivši ministar finansija Božidar Đelić kaže da zapadni poslovni ljudi takođe snose deo odgovornosti:
“Da li ima korupcije u Srbiji? Odgovor je “da”, postoji. Ali, rekao bih da je otprilike na istom nivou kao u drugim susednim zemljama. Moj savet zapadnom poslovnom svetu je nemojte se upuštati u igru. Nemojte davati mito”.
Reforma pravosudnog sistema napreduje sporo zbog toga što mnogi strepe da osnaženo i nezavisno sudstvo moglo da počne da kažnjava korupciju strogim zatvorskim kaznama, kaže profesor Prokopijević. On takođe ukazuje na cinizam birača koji još uvek ne vrše dovoljan pritisak na vlast.
“Obični glasači smatraju da je normalno da se ljudi bogate dok su na vlasti. To je karakteristično za ceo region, ne samo za Srbiju. Do promene će doći kada javnost bude zahtevala više od svojih izabranih predstavnika”.
Da su ekonomske prilike nepovoljne, navode ekonomisti, dokazuje i činenjica da još uvek ne postoji aktivna berza, tržište kapitala, niti adekvatan nivo stranih investicija. Tome treba dodati i podatak da ne postoji efikasan sistem bankrotstva gubitaških firmi koje padaju na teret državnog budžeta.