”Problem operacije “Oluje” naravno su zločini koje su počinili vojnici i pojedine jedinice Hrvatske vojske,“ rekao je ugledni profesor istorije na Univerzitetu Perdu, Čarls Ingrao u razgovoru sa našom koleginicom Jelom Jevremović. Ali, naglašava on, za temeljnu ocenu te operacije potrebno sagledati širi kontekst tih zbivanja: Po rečima Čarlsa Ingraoa za stvaranje objektivne istorijske ocene akcije Oluja, porebno je sagledati događaje koji su joj prethodili.
Ingrao: Radi istorijske perspektive moramo da se vratimo bar na 1991., jer treba imati u vidu ukupan četvorogodišnji sukob u regionu, odnosno ukupan kontekst. Hrvatska je u tome svemu sebe videla kao žrtvu agresije. Uz to se moraju imati u vidu zločini koji su počinjeni protiv Hrvata, kao i da je određen broj Hrvata bio proteran iz svojih domova i da su četiri godine proveli kao izbeglice. Tu je, svakoko, i masakr koji se dogodio u Vukovaru kao i bombardovanje Dubrovnika. Dakle, to su događaji koje Hrvati imaju na umu kad gledaju na kontra-akciju, odnosno operaciju “Oluju”. Jedinstveno obeležje te operacije jeste činjenica da hrvatska vojska nije vršila progon Srba, koji su izbegli u Republiku Srpsku i Srbiju. Oni su, u stvari, otišli delimično iz bojazni šta bi moglo da im se dogodi posle “Oluje”, a takođe su se odazvali pozivima svojih lidera da napuste Krajinu i nasele se u područja koje je Srbija držala pod kontrolom poput Republike Srpske, i na Kosovu.
Profesor Ingrao takođe smatra da je postojao bar prećutni dogovor Beograda i Zagreba da to područje treba podeliti uglavnom po etničkoj liniji, što je možda podrazumevalo čak i razmenu stanovništva.
Ingrao: I Srbi i Hrvati su, po svemu sudeći, u određenim periodima nastojali da pripadnike svoje zajednice izvan granica nasele u nova područja. Tako su Srbi iz Krajine ohrabrivani da se nasele u Republiku Srpsku odakle je proterano možda do milion Bošnjaka i Hrvata, dok je Tuđman rado prihvatao useljavanje Hrvata proterivanih iz Bosne. Rekao bih da je postojao širi plan za stvaranje etnički homogenih država.
Što se same akcije “Oluje” profesor Ingrao kaže:
Ingrao: Problem operacije “Oluje” naravno su zločini koje su počinili vojnici i pojedine jedinice Hrvatske vojske. Međutim, nije poznato do kojeg nivoa u komandnoj strukturi ide odgovornost za ta zlodela. Za to je potrebna dalja istraga. No, poznato je da od 10 odsto Srba koji su ostali u Krajini nekoliko hiljada ljudi ubijeno. Možda se taj broj može sporiti, ali činjenica ostaje da su Srbi ubijani. Da bi došlo do pomirenja, mislim da obe strane treba da pokušaju da razumeju nesreću druge strane. Srbi misle na hiljade izbeglica iz Hrvatske, dok Hrvati pamte događaje tokom rata 1991 godine.
Naš sagovornik je na kraju želeo da podseti na istorijsku činjenicu da uprkos lošeg iskustva u Drugom svetskom ratu i političkih i drugih konfrontacija u posleratnom periodu, Srbi i Hrvati su sve do 1918. održavali veoma skladne odnose, pogotovo u poređenju sa drugim nacionalnim zajednicama u Srednjoj i Istočnoj Evropi.