Bežični standard 802.11, popularno nazvan Vaj-faj, što liči na stereo standard Haj-faj ali sa njim nema veze, usvojen je krajem devedesetih godina da bi zamenio mrežu kablova potrebnih za medjusobno povezivanje kompjutera u lokalnoj mreži.
U domaćinstvima to nije predstavljalo veću teškoću, ali po kancelarijama i drugim poslovnim prostorijama, gužva od kablova bila je neopisiva. Vaj-faj uredjaj sastoji se od jedne jedine štampane kartice, koja se postavlja u jedan od praznih mesta u kompjuteru, a ima dovoljni snagu da svojim signalom dosegne čak i stotinak metara. Kako je u suštini reč o primopredajnicima, neki entuzijasti počeli su da eksperimentišu sa raznim vrstama antena ne bi li povećali domet.
Javio se i takmičarski duh, a samim tim i serija postavljenih i oborenih rekorda. Grupa kompjuteraša je nedavno u pustinji kraj Las Vegasa, postavila nov rekord u vezi izmedju dva laptop kompjutera na razdaljini od 201 kilometra.
Prenos podataka brzinom od 11 megabita u sekundi održavan je puna tri sata. Pošto kompjuterski vaj-faj predajnici imaju snagu od svega 300 milivata, bilo je potrebno sagraditi antene za prijem, odnosno predaju signala bez većih gubitaka. Za to su poslužile stare, žičane satelitske antene za prijem TV programa.
Naravno, takve antene niko nikada neće upotrebljavati u svakodnevnim uslovima, ali i bez njih vaj-faj tehnika širi se ogromnom brzinom.