U Sjedinjenim Državama više od milion ljudi je pogođeno autizmom - doživotnim poremećajem mentalnog razvoja koji otežava komuniciranje i socijalnu interakciju.
Pojedini smatraju da autizam, pored ostalog, izazivaju lekovi koji sadrže živu, ali se mnogi ne slažu sa time. Jednog sparnog letnjeg dana u američkoj prestonici Vašingtonu, roditelji autistične dece su se okupili da protestuju zbog daljeg korišćenja žive u lekovima. Oni su uvereni da je živa uzrok autizma kod njihove dece. Na mitingu je govorio i kongresmen Den Barton iz Indijane.
“Za mene tu uopšte nema dileme - posle četvorogodišnjih pretresa u Kongresu - da je živa u vakcinama glavni uzročnik epidemije autizma u ovoj zemlji... U to uopšte nema sumnje”, rekao je kongresmen.
Međutim, na konferenciji za novinare, lekarka Džuli Gerberding iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nije se složila sa tim.
“Za roditelje koji razmišljaju o vakcinaciji svoje dece, najveći deo današnjih dokaza ne ukazuje da je timerasol opasan”, kaže ona.
Timerasol je sastojak na bazi žive, koji je do nedavno korišćen kao konzervans u brojnim dečijim vakcinama u Sjedinjenim Državama. On i dalje može da se nađe u nekim lekovima, kao što su sprejovi za grlo i kapi za oči. Posle mitinga, svoj pogled na globalni uticaj dalje upotrebe timerasola, izneo je i lekar Alen Klark.
“U Kini danas ima milion i po autistične dece. Kina nije znala za autizam dok nije počela da koristi naše vakcine”, kaže Klark.
Mnogi u medicinskom svetu ne misle da timerasol izaziva autizam i ističu da se stopa obolevanja nije smanjila, bez obzira što se timerasol više ne stavlja u većinu američkih vakcina. Protivnici kažu da je za takvo zaključivanje prerano. Pojedini naučnici iz Kalifornije veruju da je rešenje zagonetke autizma u ljudskom telu. Zahvaljujući najnovijoj tehnologiji, oni su napravili uređaj za analizovanje genetskog koda gotovo 1500 porodica sa autističnom decom. Uređaj je nazvan “genski čip”.
“Uređaj spaja principe poluprovodnika i biotehnologije. Omogućuje nam da sagledamo ogromnu složenost ljudskog genoma na jednom čipu”, kaže Stiv Fodor, osnivač “Afimetriksa”, jednog od 50-ak istraživačkih centara u svetu u kojima se traga za genetskom vezom.
Drugi takav centar je Laboratorija “Velkam senter” (Wellcome centre) u Oksfordu u Engleskoj, gde se takođe koristi genetski čip za analizu DNK, kao osnove života.
“Sam čip je mala staklena pločica, na koju su u molekularnoj razmeri ugrađeni mali spletovi DNK. Kada genomski DNK nanesemo na pločicu i kada on - vrlo čvrsto, kao velkro traka - prione na nju, u stanju smo da saznamo promene u DNK koji smo naneli na pločicu”, objašnjava Gabrijel Barnbi sa Univerziteta u Oksfordu.
Naučnici se nadaju da će uz pomoć genetskog čipa moći da otkriju zajedničku nit koja bi mogla da objasni uzrok autizma i možda reši ovu tragičnu zagonetku.