Odnosi između Italije i Sjedinjenih Država stavljeni su na probu, nakon nedavne vesti da su italijanske vlasti izdale nalog za hapšenje 13 agenata Centralne obaveštajne agencije, CIA-e, za koje se smatra da su oteli jednog osumnjičenog egipatskog teroristu iz Milana i prebacili ga u Egipat gde je mučen u zatvoru.
Međutim, list Vašington post u svom jučeršnjem izdanju navodi da su italijanske vlasti bile obavešteni o pomenutoj operaciji. Italijanski istražitelji su izneli detaljne podatke o, kako to ovdašnji tužioci nazivaju, operaciji CIA-e u Milanu 2003. koja se sastojala iz hvatanja i prebacivanja jednog osumnjičenog teroriste na ispitivanje u treću zemlju. Smatra se da je oteti Osama Musafa Hasan Nasr, poznat i kao Abu Omar, bio povezan sa islamskim terorizmom. No, italijanske vlasti su saopštile da poseduju dokaze da je Abu Omar iz Milana prebačen u američku vazduhoplovnu bazu Aviano u severnoj Italiji, odakle je odveden u američku vojnu bazu u Nemačkoj i odatle čarter avionom CIA-e upućen u Egipat, gde je mučen u zatvoru.
Italijanski tužilaoci su, u međuvremenu, podiglo otpužnice protiv operativaca CIA-e koji su učestvovali u toj misiji, i kažu da će zahtevati njihovo izručenje. Prema saopštenju italijanske vlade ona nije bila unapred upoznata sa tom operacijom, dok “Vašington post” citira zvaničnike CIA-e koji tvrde da je šef ispostave američke obaveštajne agencije u Rimu za pomenutu akciju zatražio dozvolu svog italijanskog partnera. Prema izveštaju “Vašington posta”, dve strane su se saglasile, ukoliko informacija o operaciji procuri u javnost, da je neće potvrditi. Ovakav aranžman je standardan između CIA-e i obaveštajanih službi stranih zemalja.
“Post” takođe navodi da je CIA od 11. septembra 2001. do danas izvela preko stotinu takvih operacija. CIA je odbila da zvanično komentariše pomenuti izveštaj. Italijanski novinar Paolo Biondani koji je u listu “Korijera dela sera” prvi objavio reportažu o otmici, navodi da su istražitelji uspeli da identifikuju telefonske razgovore agenata CIA-e iz sedišta u Virdžiniji sa američkim konzulatom u Milanu i američkom bazom u Avianu.
“Sa nekih od tih bežičnih telefona pozivani su hoteli. Policija je upsela da identifikuje hotele u kojima su našli američke adrese operativaca, američke telefonske pozivne brojeve, i brojeve gotovo svih pasoša. Dobili su fotokopije pasoša sve zajedno sa pasoškim fotografijama”.
Italijansko tužilaštvo dobro zna da su mnoga imena i adrese u tim pasošima lažni. Međutim, tri takva dokumenta su izgleda autentična, uključujući putni dokument bivšeg šefa ispostave CIA-e u Milanu, koji se u međuvremenu penzionisao. Za italijanske tužioce, poput Armanda Spatara, koji je pratio aktivnosti Abu Omara u sklopu jedne šire anti-terorističke istrage, otmica osumnjičenog teroriste pokazala se kontraproduktivnom:
“Abu Omarova otmica ne samo što predstavlja ozbiljan krivični prekršaj, već je nanela ozbiljnu štetu borbi protiv terorizma, jer da nije bio otet mi bismo sigurno dobili dodatne informacije. Mogli smo da identifikujemo druge teroriste”.
Advokat Abu Omara i njegove supruge, Karmelo Skambia, primećuje da niko nije osudio otmicu. On smatra da su agenmti CIA-e po svemu sudeći verovali da mogu da čine sve što žele u Italiji i da su stoga ostavili toliko tragova za sobom:
“Ja sam uveren,” kaže branilac Skambia, “da su ti ljudi mislili da su operisali pod okolnostima u kojima nisu morali da budu naročito pažljivi”.
Italijanski zvaničnici negiraju da ih je američka strana obavestila o toj operaciji. Oni zahtevaju da im se pruže odgovori u vezi tog incidenta, kao i izručenje agenata koji su učestvovali u Omarovoj otmici.