Bolji uvid u ljudsko ponašanje mogao bi da reši neke od najvećih izazova sa kojima se suočava čovečanstvo. To je ideja vodilja Dekade ponašanja, medjunarodne inicijative organizacija koje se bave društvenim naukama i koje promovišu ideju da bi nauka o ljudskom ponašanju mogla da igra veću ulogu u formulisanju potrebnih političkih mera. Grupa takodje podstiče nova istraživanja i nagradjuje naučnike u oblasti društvenih nauka koji su došli do novih saznanja u oblasti ljudskog ponašanja.
Ako biste potražili značenje reči demokratija u rečniku, ona bi bila definisana kao sistem vlade kojom upravlja većina podržana izabranim predstavnicima u parlamentu, sudovima i izvršnim telima. Medjutim, Džejms Gibson , profesor političkih nauka na Univerzitetu Vašington, u Sent Luisu, u državi Mizuri, kaže da demokratiju ne čine samo institucije. Profesor Gibson smatra da je politička kultura osnova za demokratiju, a posebno, nivo političke tolerancije medju običnim gradjanima.
A pod time podrazumevam sledeće: da li bi vi bili spremni da branite pravo svog neprijatelja da govori , da demonstrira , da formira političke partije, da ima kandidate za funkcije? Ljudi bi trebalo da budu voljni da posmatraju sa tačke gledišta koja je potpuno suprotna od njihove u nameri da diskusija bude potpuna, u nameri da se napravi tržište ideja i zbog debate koja je neophodna za razvoj demokratije.
Čak i u zemlji kakva je Irak, kao što znate, gradjani su razmatrali veliki broj načina za formiranje vlasti. Na primer, o stepenu do kojeg bi zemlja trebalo da bude sekularna, trenutno se vodi intenzivna rasprava. I mislim da demokratija ne može da kaže da je odredjena tačka gledišta van granica razmatranja, da ne može da se izrazi, ne može da bude deo javnog mnjenja.
Klejn: Da li vi sugerišete da je demokratiji potrebna neka vrsta sekularizacije?
Gibson: Smatram da je odvajanje crkve od države veoma važan deo demokratije, delom zato što smo otkrili da je jedan od snažnih uslova netolerancije, religioznost. Kada imate doktrinu nepogrešivosti, tada tolerancija postaje veoma, veoma teško održiva. Kao što znate mnoge religije imaju doktrinu nepogrešivosti.
Klejn: Kada pogledamo Sjedinjene Države, čujemo neke ljude zabrinute zbog stanja američke demokratije zato što se, kako se često opisuje, zaoštravaju podele izmedju republikanaca i demokrata, izmedju liberala i konzervativaca.
Gibson: Moje gledište je da duboko neslaganje nije samim tim opasno po demokratiju sve dok postoji dogovor o pravilima igre. Tako da - do god smo svi obavezani tom procedurom , naše razlike u razmišljanju nisu tako važne.
Klejn: Šta je sa Rusijom?
Gibson: Možemo da primetimo da se relativno demokratska politička kultura razvila u Rusiji i da su Rusi veoma čvrsto predani sistemu pravila većine i nikada se ne bi vratili nazad u sistem pod kojim je mala manjina , mala politička partija dominirala celim sistemom. Sa druge strane mi često opisujemo demokratiju pravilom većine sa poštovanjem prava političkih manjina. I tu je Rusija u manjku. Mi smo ustvari napravili termin kako bismo to opisali. Nazvali smo je iliberalna demokratija. I ono što se stvorilo je politički sistem u kojem su postoje pravila većine, tu su izbori, postoji parlament, predsednik vlade, ali poštovanje prava manjina je na veoma niskom nivou. Opozicija je pod pritiskom , mediji su kontrolisani. To su demokratije gde nisu prihvaćena prava manjina. I one postaju veoma, veoma prihvaćene u svetu. Očigledno najpoznatiji region u tom smislu je Afrika. Ali sa druge strane , 1990. godine svi su očekivali da će tranzicija u Južnoj Africi biti krvava. Ništa od toga se nije dogodilo. Proces istine i pomirenja čini demokratiju mogućom.»
Džejms Gibson je profesor političkih nauka na Univerzitetu Vašington i dobitnik je nagrade u oblasti istraživanja ljudskog ponašanja za 2005. godinu.