Uprkos napretku u više sfera, mediji u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i dalje se suočavaju sa brojnim preprekama, kaže se u novoobjavljenom Indeksu održivosti medija za 2004. godinu nevladine organizacije Ajreks (IREX), koji je danas predstavljen u Vašingtonu.
Prema oceni grupe domaćih i stranih stručnjaka koja je analizirala medijsku situaciju, Srbija ima možda najgore regulisani medijski sistem u regonu. Indeks održivosti medija analizira slobodu govora, pluralnost medija dostupnih građanima, profesionalne standarde novinarstva, poslovnu održivost medija, i efikasnost institucija koje podržavaju nezavisne medije u 20 zemalja Jugoistočne Evrope i Evroazije. U tekstu se navodi da su politizovani medijski izveštaji i novinarska auto-cenzura trajne prepreke razvoju gotovo svih analiziranih zemalja. Nasuprot tome, nove revolucije u Gruziji i Ukrajini dovele su do značajnog napretka u medijskim sferama tih zemalja, kaže se u izveštaju. Komentarišući zaključke koji se odnose na SCG i Kosovo, Ajreksov direktor za razvoj medija, Mark Vajthaus za Glas Amerike kaže da su u Srbiji uočeni problemi u dobijanju licenci i frekvencija, radu Radiodifuznog saveta, privatizaciji lokalnih medija i drugim sferama. Vajthaus dodaje da je za članove stručne komisije posebno zabrinjavajući fenomen - rast senzacionalizma i žute štampe.
Mark Vajthaus: U Srbiji postoji jezgro profesionalnih nezavisnih medija ali je izražen strah zbog rastuće tabloidizacije štampanih medija. Smanjeno je pokrivanje ozbiljnih političkih vesti a raste praćenje skandala na način kako to rade tabloidi. U Srbiji je zapravo nikla nova vrsta političkih tabloida. Dakle izražen je veliki strah zbog tog trenda. Generalno je medjutim ustanovljeno da je nivo profesionalizma značajno porastao u proteklih nekoliko godina. Zanimljivo je, medjutim, da je za 2004, nivo profeisionalnog novinarstva u Srbiji kao i pluralitet medija dobio lošiju ocenu nego 2003, a po indeksu za slobodu izražavanja i profesionalnost medija Srbija spada u zemlje koje miminalno ispunjavaju kriterijume.
Kao jedan od primera pozitivnih tendencija u Srbiji navodi se dinamično tržište na polju reklamiranja koje donosi veće prihode medijima što ne garantuje njihovu nezavisnost ali im pomaže da se suočavaju sa izazovima. Kada je reč o održivosti medija u Crnoj Gori i na Kosovu, Mark Vajthaus ukazuje da je potrebno pogledati same medije ali i ekonomski okvir u kojem funkcionišu.
Mark Vajthaus: Generalno gledano, stručnjaci su zabeležili sve bolju saradnja izmedju nevladinih organizacija i medija. Profesionalnost u rukovodjenju medijima i radu novinara raste, i to će pomoći nezavisnim medijima da opstanu ako ekonomija uznapreduje, ali mnogo zavisi od ekonomije. Što se tiče Kosova koji je prostorno veće od Crne Gore i opterećeno nerešenim pitanjem statusa, investicije su usporene a tržište za marketing u medijima veoma malo. U oba slučaju će spoljna klima u kojoj mediji funkcionišu biti ključna a uz to je za Kosovo važno da se razreši pitanje statusa da bi ljudi znali tačnu pravnu situaciju.
Prema indeksu je ipak Crna Gora dobila višu ocenu u svih pet analiziranih oblasti nego što je bio slučaj 2003. godine. U delu koji se odnosi na Crnu Goru ukazuje se i da je ubistvo urednika nezavisnog lista Dan, Duska Jovanovića usporilo napredak ka održivosti nezavisnih medija i uticalo na čitavu klimu u kojoj rade crnogorski mediji. U Indeksu održivosti medija za 2004. takodje se ukazuje na negativnu ulogu koju su mediji na Kosovu imali u rasplamsavanju etničkih tenzija u martu prošle godine.