Etil alkohol može da se napravi skoro od svačega, a u SAD više od 90% etanola potiče od kukuruza. Etil alkohol može da se meša sa benzinom i na američkim pumpama obično čini oko 5% goriva, dok neki tipovi vozila rade na mešavinama koje mogu da sadrže čak 85% etanola. Zagovornici etanola ukazuju da takva mešavina košta manje od čistog benzina, dok protivnici tvrde da je ona štetnija po okolinu.
Tokom prošle godine, u SAD je proizvedeno oko 3.4 milijarde galona alternativnog goriva. Međutim, panel američkog Senata traži da prerađivači i proizvođači moraju da koriste više etil alkohola – čak 8 milijardi galona do 2012, a sve u okviru predloga zakona o energiji za 2005, koji još nije usvojen. Monti Šo, iz udruženja za obnovljiva goriva ukazuje da je takav zahtev neophodan, pošto naftne kompanije neće same od sebe da u benzin stavljaju etanol.
«Ako pogledate današnje tržište, ono je odličan primer zašto je ovo neophodno. Imate etanol koji je na veliko značajno jeftiniji od benzina, a rafinerije i pored pada cene etil alkohola, svakoga meseca ga sve manje koriste, a mi svakoga meseca uvozimo sve više i više benzinskih derivata.»
Kako tvrdi gospodin Šo, zakon o obnovljivom gorivu bi omogućio uštedu od 2 miliona barela uvozne sirove nafte, u periodu od 2006. do 2012. Naftna industrija se jako protivi tom zahtevu. Američki instritut za naftu tvrdi da bi upotreba kukuruza za proizvodnju etil alkohola mogla da izazove skok u ceni hrane, a ne bi dovela do značajnog umanjenja američke zavisnosti od fosilnih goriva. Oni se zalažu za zakonski predlog u kome se predviđa upotreba 5 milijardi galona atanola, što je u skladu sa odlukom Predstavničkog doma, koja je usvojena u aprilu. Edvard Mrfi, iz Američkog instituta za naftu, smatra da će na takav način etanol biti adekvatno zastupljen na tržištu energenata.
«Veća količina od toga ne bi bila od koristi, već bi i štetila našim ciljevima o zaštiti sredine, a sama prerada i distribucija bezina u SAD bi bila otežana, zakomplikovana i samim tim skuplja.»
Šo ukazuje da su brojne zemlje, širom sveta, u procesu povećanja upotrebe etanola, usled nestabilnosti na Bliskom istoku i visokih cena goriva.
«Brazil je na čelu. Oni su se još krajem 70-ih odlučili da ne zavise od nafte i embarga, i oni koriste mešavine od 24% ili više etanola.»
Međutim, Edvard Mrfi smatra da povećana upotreba etanola u SAD nema smisla, pošto je potrebno previše energije za njegovu proizvodnju.
«Etanol dobijen iz kukuruza, a kukuruzu je potrebno đubrivo. Za sađenje i berbu kukuruza se koristi puno goriva. Onda se gorivo koristi za transport, do postrojenja za preradu, pa se energija koristi za destilaciju i dobijanje etil alkohola. Kada sve to saberete onda koristite između 75 i 100 procenata – odnosno svu energiju koju dobijate, upotrebljavate za preradu etanola.»
Ipak, gospodin Šo tvrdi da ta računica nije tačna i naglašava da proizvodnja jednog galona benzina takođe zahteva jako puno energije. U svakom slučaju, novi američki zakon o energentima će po svemu sudeći sadržavati povećanu proizvodnju etanola.