Američkli državni sekretar Kondoliza Rajs izrazila je nadu da će Iran podržati stabilnost i demokratiju u Iraku, i da se neće mešati u unutrašnje stvari te zemlje.
Ona je to izjavila uoči konferencije u Briselu, na kojoj bi mogla da se susretne i sa predstavnicima Irana. Iran je pozvan da 22. juna prisustvuje ministarskoj konferenciji o Iraku, koju su zajednički sazvali Sjedinjene Države i Evropska unija. Ako se bude odazvao, to neće biti prvi put da dve zemlje učestvuju na istom sastanku o Iraku, uprkos odsustvu normalnih odnosa izmedju Vašingtona i Teherana. Na pres konferenciji posle celodnevnih razgovora sa funkcionerima Evropske unije, sekretar Rajs je izjavila da je Iran zemlja u raskoraku sa ostatkom Bliskog istoka zbog podrške palestinskim frakcijama koje odbacuju dijalog sa Izraelom, libanskoj miliciji Hezbolah i zbog svog nuklearnog programa. Ali ona je dodala da Sjedinjene Države shvataju da je Iran sused Iraku i da se nadaju da će uticati na smirivanje u toj zemlji, umesto da podstiče destabilizaciju:
”Ne želimo ništa više nego da Iran bude predan jednom stabilnom Iraku, u čije unutrašnje poslove se ne bi mešao i umesto toga pokušao da podrži stabilnost i demokratiju u toj zemlji. Ne verujem da irački narod, pošto je zbacio jaram Sadama Husina, sada želi da se potčini vlasti iranskog Saveta za zaštitu revolucije.“
Kondoliza Rajs je primetila da je taj savet, sastavljen od sveštenika i pravnika koji imaju poslednju reč u iranskim zakonodavnim i izbornim pitanjima, samovoljno odbacio na stotine potencijalnih kandidata za skorašnje izbore. Ona je dodala da unutrašnji dogadjaji u Iraku, kako se izrazila, ”ne predstavljaju neku lepu sliku.“ Ostale izjave na pomenutoj konferenciji za medije bile su usredsredjene na implikacije odbacivanja predloženog evropskog ustava od strane glasača u Francuskoj i Holandiji. Ministar inostranih poslova Luksemburga i trenutni predsedavajući Evropske unije, Žan Aselborn, izrazio je nadu da bi ustav još mogao da se spase i da će glasači u njegovoj zemlji, na referendumu 10. juna, promeniti, kako se izrazio, tu negativnu dinamiku. Šef austrijske diplomatije i komesar za spoljne odnose Evropske unije, Benita Ferero-Valdner, insistirala je da ta dva poraza nisu poremetila sposobnost Evropske unije da vodi spoljnu politiku:
”Naravno, glasanja u Francuskoj, a naročito u Holandiji, predstavljaju krupne korake unazad. Ali mi nastavljamo da funkcionišemo i to nas ne sprečava da i dalje saradjujemo sa Sjedinjenim Državama, što pokazuje i ovaj sastanak.“
Na konferenciji bilo je reči i o američko-evropskom samitu u Vašingtonu, kasnije ovog meseca, zatim o izraelsko-palestinskim mirovnim naporima i o situaciji u Libanu, posle ubistva istaknutog libanskog novinara Samira Kasira. Državni sekretar Kondoliza Rajs i šef diplomatije Evropske unije Havijer Solana osudili su to ubistvo. Rajsova se založila za sprovodjenje pune istrage o tom zlodelu, za koje je rekla da je očigledno imalo za cilj zastrašivanje libanskog naroda u jeku tamošnjih parlamentarnmih izbora.