Studije su već ukazale da vežbanje može da smanji rizik od raka dojke. Medjutim, istraživači su želeli da saznaju da li fizička aktivnost može takodje da pomogne ženama koje su već obolele od raka dojke time što bi smanjila rizik od smrti. Suzan De Vris, 43-godišnja majka troje dece, je u izvanrednoj fizičkoj formi uzevši u obzir da je pre četiri godine dobila rak dojke:
”Nakon mastektomije počela sam da hodam već nedelju dana nakon operacije. Stanovala sam kod roditelja, hodala od kola do kuće i bila veoma ponosna što sam to uspela.“
Sada Suzan vežba oko pet sati nedeljno. U novoj studiji, objavljenoj u Časopisu američkog medicinskog udruženja, navodi se da bi ta fizička aktivnost mogla za 50 odsto da smanji rizik da Suzan podlegne raku dojke.
”Žene obolele od raka dojke koje su bile fizički aktivne tri do pet sati nedeljno time su za 50 smanjile opasnost da umru od raka dojke u poredjenju sa neaktivnim ženama obolelim od raka dojke.“
Vodeća autorka studije dr. Mišel Homs iz bolnice Brigham za ženske bolesti u Bostonu i njene kolege proučavali su oko tri hiljade pacijentkinja obolelih od raka dojke, prateći 18 godina (ili u nekim slučajevima do smrti) njihove navike vezane za zdravlje i fizičku aktivnost. ”U poredjenju sa najneaktivnijim ženama, bilo kakva fizička aktivnost znači smanjenje rizika od smrti izazvane rakom dojke.
“To pak ne znači da pacijenti oboleli od raka dojke moraju da postanu ozbiljni sportisti: “ Žene ne moraju da postanu maratonci da bi uzvukle maksimalnu korist. Otkrili smo da su žene koje su hodale tri do pet sati nedeljno imale najveće beneficije.“
Vežbe poput ovih imaju pozitivan efekat jer se njima smanjuje nivo masnoće u organizmu kao i ženskog hormona estrogena, koji se vezuje za rak dojke. ”Od fizičke aktivnosti su najviše koristi imale žene kod kojih je rak dojke bio povezan sa nivoom hormona, a to je najčešća vrsta ove bolesti.
Vežbanje takodje pospešuje imuni sistem, koji se bori protiv bolesti. Bez obzira zašto se fizička aktivnost pokazala delotvornom u pobedi protiv raka, Suzan De Vries kaže da se daleko bolje oseća.
”Borim se za život. Vežbanje me uvek oraspoloži i mislim da će biti strašno, ako jednog dana ne budem mogla da budem fizički aktivna.“
Dr. Holms naglašava da su sve žene koje su učestvovale u studiji standardno lečene od raka dojke i da vežbanje nije zamena za medicinski tretman.