“Znam da Agencija UN za izbeglice ulaže ogromna nastojanja da se izbeglice vrate. Zbog martovskog nasilja i faktora straha povratak ne ostvaruje. Neke izbelice se vraćaju, ali više Srba napušta Kosovo svakog meseca nego sto se vraća,“ rekla je saradnica vašingtonske Nacionale zadužbine za demokratiju, Natalija Djuričković, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem posle upravo zavšene posete Kosovu i Republici Srpskoj.
Natalija Đuričković: Situacija na Kosovu se ustvari pogoršala od prošlogodišnjeg martovskog nasilja. To kažem zbog toga što je postojala barem prividnost slobode kretanja kada sam bila na Kosovu 2003. i 2004. godine. Medjutim, sada, zbog martovskih dogadjaja, Srbi se ustručavaju da putuju, pogotovo tamo gde se nalazi albansko stanovništvo. Odsela sam u jednom hotelu u blizini reke Ibra, koja deli Kosovsku Mitrovicu na srpski i ablanski deo. Na mostu se nalaze tenkovi i gradjani ne mogu da ga koriste. Da bi otišli u neki drugi deo Kosova, Srbi ne prelaze taj most, već putuje preko Zvečana. Uz to, sloboda kretanja Srba je ograničena jer njihova vozila nemaju kosovske registarske tablice, delimično zato što ne mogu da ih dobiju, a delimično i zato što ne žele da ih uzmu jer ih izdaju albanske vlasti.
Glas Amerike: Da li možete da nam pružite neke detalje o angažovanju vaše zadužbine?
Natalija Đuričković: Kao što znate Nacionalnu zadužbinu za demokratiju je osnovao Kongres 1983. radi podrške razvoju demokratije širom sveta. Anagažovani smo i u zemljama bivše Jugoslavije. Naši programi na Kosovu imaju za cilj da pruže podršku nezavisnim medijima kao što su TV stanice RTV-21, Koha i druge, koje su uspostavljene posle rata na Kosovu 1999. U tom regionu takodje podržavamo programe za unapredjenje vladavine zakona, slobodan pristup pravosudju i razrešenje konflikata. Programe u oblasti rešavanja konflikta nastojimo da proširimo, posebno u svetlu predstojećih pregovora izmedju Beograda i Prištine. Takodje pružamo subvencije lokalnim oranizijama, koje se zalažu za demokratiju, i one mogu da nam se obrate za pomoć.
Glas Amerike: Šta bi medjunarodne organizacije i institucije, kao što je vaša, mogle da učine za unapredjenje prava Srba i drugih manjina na Kosovu?
Natalija Đuričković: Kada govorimo o medjunarodnim organizacijama, ja obično ukazujem na ono što je postignuto u Bosni i Hercegoivni, ali ne i na Kosovu. U Bosni i Hercegovini, medjunarodna zajednica je uspela da omogući povratak izbeglicama. Brojni Srbi i muslimani su se vratili u Banja Luku 2003. i 2004. godine. Uzmite recimo, Drvar, u koji se vratilo oko 90 odsto Srba, a u kome je ujednom perioud živelo većinsko hrvatsko stanovništvo. Takve stvari se nisu dogodile na Kosovu izmedju ostalog i zbog nedostatka volje medjunaordne zajednice da primeni iste standarde kao i u Bosni. Sve dok medjunarodna zajednica, posebno UNMIK, ne pokažu dovoljno jaku volju da učine ono što je učinjeno u Bosni -- da obezbedi slobodu kretanja, porvatak izbeglica i vladavinu zakona -- ne verujem da ćemo biti svedoci takvih dostignuća na Kosovu. Nacionalna zadužbina za demokratiju će u okviru programa za razrešenje konflikta biti angažovana na predstojećim pregovorima o konačnom statusu Kosova. Mi nastojimo da nadjemo albanske i srpske grupe spremne da promovišu miroljubive pregovore izmedju dve strane.