Melisa Luburić-Bin (Bean) trenutno je jedina Amerikanka srpskog porekla u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Naravno, takodje je član srpskog kokusa u okviru kojeg radi na unapredjenju odnosa izmedju SAD i ”starog kraja“ čiji uticaj se i dalje intenzivno oseća u srpskoj zajednici Čikaga, gde je Melisa Luburić-Bin odrasla kao izdanak treće generacije doseljenika.
Melisa Luburić-Bin: Odgojena sam u pravoslavnom duhu u okviru srpske crkvenoškolske opštine “Sveto Uskrsnuće” u Čikagu. Kao devojka svirala sam u orkestru “Tamburica” i bila član folklorne grupe. U crkvenoj sali su se svakog petka okupljali svi moji rodjaci, kumovi, prijatelji i, naravno, obavezno smo igrali kolo. I svoje kćerke sam naučila da pevaju sprske pesme i igraju kolo. To i danas činimo...
Glas Amerike: U kojoj meri su vaše političke ambicije i aktivnosti inspirisane vašim poreklom?
Melisa Luburić-Bin: Ono što me je podstaklo da se angažujem u politici jeste važnost koju Srbi pridaju porodici i porodičnom životu. Imajući na umu svoje dve kćerke, želim da što više doprinesem dobrobiti budućih generacija, unapredjenju školstva i prirodne sredine. Važno je da sve etničke grupe, uključujući srpsku, prate razvoj medjunarodnih dogadjaja i da utiču na odluke političara koje se odražavaju na njihov život. Zbog situacije na Kosovu mislim da su američki Srbi došli do zaključka da se njihov stav ne čuje u Beloj kući i Kongresu. Iz tih razloga su pružili podršku mojoj izbornoj kampanji -- da bi se u Kongresu čuo i njihov glas.
Glas Amerike: Kako biste definisali podršku koju vam je pružila srpska zajednica u Čikagu i uopšte u državi Ilinoj?
Melisa Luburić-Bin: Poznajem američke Srbe u većini crkvenoškolskih opština u Čikagu, a i širom države Ilinoj. Za mene je bilo posebno zadovoljstvo da vodim kampanju medju američkim Srbima koji su veoma srdačni, otvoreni i lojalni. Kada sam u prvoj kampanji bila poražena, oni su ostali uz mene i odigrali presudnu ulogu u mojoj odluci da se ponovo angažujem i -- pobedim. Njihova pomoć mi je bila važna.
Glas Amerike: Kao član srpskog kokusa, šta biste želeli da postignete u smislu unapredjenja srpske stvari?
Melisa Luburić-Bin: Najvažnije je da budem glas ovdašnjih Srba u Kongresu i da ostanem u kontaktu sa srpskom zajednicom. Nedavno je ovde bila u poseti verska delgacija iz Srbije i Crne Gore i posetila brojne članove Predstavničkog doma i Senata. Dakle, pored održavanja veza sa Beogradom, važno je održavati i kontakte sa američkim Srbima koji me obaveštavaju o svojim lokalnim problemima, kao i problematici starog kraja.
Glas Amerike: Predsednik Buš je u Moskvi rekao da će podržati nastojanja Srbije i Crne Gore da se učlani u Partnersto za mir. Šta mislite o tome?
Melisa Laburić-Bin: Mislim da je izvanredno što je predsednik dao takvu izjavu!
Glas Amerike: Pošto ste vi izdanak srpske dijaspore, recite nam kako bi ona mogla da pomogne unapredjenje odnosa izmedju SAD i Srbije i Crne Gore?
Melisa Laburić-Bin: Pored političkih, imate brojne poslovne veze izmedju dve zemlje. Ja sam u kontaktu sa srpsko-američkom trgovinskom komorom, i kao član kongresnog Odbora za finanasije i Odbora za malu privredu, znam da su brojni američki biznismeni srpskog porekla veoma uspešni. Želim da ih povežem sa njihovim kolegama u Srbiji i Crnoj Gori.
Glas Amerike: I na kraju, kakvu poruku biste želeli da uputite našim gledaocima?
Melisa Luburić-Bin: Veoma sam srećna što sam zakonodavac američko-srpskog porekla i što sam glas srpske zajednice u Americi. Veoma sam ponosna na svoju tradiciju i kulturu koju moja deca i ja želimo da sačuvamo jer mislim da je to važno. Uvek se rado setim natpisa na zidu crkve “ Svetog Uskrsnuća” u Čikagu -- “ Niko nema što Srbin imade...”