Ovog meseca se obeležava 50-ta godišnjia od smrti Alberta Ajnštajna, fizičara-nobelovca koji je izazvao revoluciju u načinu našeg razumevanja sveta. Generalna teorija relativiteta, koju je Ajnštajn objavio 1915-e, predstavlja osnovu za kasnije pronalaske poput lasera i poluprovodnika ili otkriće postojanja takozvanih svemirskih crnih rupa. Ajnštajn je, između ostalog, predvideo postojanje jedne vrste gravitacionih talasa koji nastaju usled pomeranja masivnih objekata u svemiru.
3 zlatne poluge poslužiće su da se proveri teorija gravitacije. 50 godina od Ajnštajnove smrti, evropska svemirska agencija planira da testira tačnost njegovih hipoteza, a poluge su srce eksperimenta. Naučnici se nadaju da će pomoću njih uspeti da registruju gravitacione talase, koji potiču od crnih rupa ili supernova.
«Šaljemo zlatne kocke u svemir. One će biti slobodni činioci unutar satelita. Same letilice štitiće ih od kontakta sa otvorenim svemirom, kao što se to događa sa astronautima. Ovo je potpuno nova tehnologija koju primenjujemo», kaže profesor Stefano Vitale.
Svaka od kocki nalaziće se u zasebnom satelitu, a sve zajedno će činiti najveći ikada izvedeni naučni eksperiment – trouglasti detektor sa stranicama od 5 miliona kilometara, koji bi trebao da bude toliko osetljiv da bi mogao da registruje pokrete manje od širine atoma.
«Ajnštajn bi rekao da gravitacija deformiše geometriju prostora i vremena. Ako par crnih rupa rotiraju međusobno, dolazi do stvaranja malog gravitacionog procepa koji dovodi do promene geometrije prostora i vremena, što dovodi do nastanka talasa koji se kreću brzinom svetlosti», ističe Vitale.
Međutim, ti hipotetički talasi su toliko slabi da ih je nemoguće registrovati na Zemlji. U institutu za gravitacionu fiziku Maks Plank, u Hanoveru, naučnici podešavaju lasere koji treba da registruju i najmanje pokrete zlatnih kocki.
«Laserski interferometar je veoma precizno i osetljivo sredstvo za merenje rastojanja», smatra dr. hajncel.
Cela tehnologija prvo će biti isprobana u minijaturnoj verziji jednog satelita koji bi trebao da bude lansiran 2008. Projekat nosi naziv LIZA TRAGAČ – LISA PATHFINDER, a u slučaju da proba bude uspešna, sva tri prava satelita treba da budu lansirana 2013. Oni će biti razmešteni oko Sunca, a blizu zemljine putanje, ali van uticaja njenog gravitacionog polja. Kada se budu našli u svemiru sateliti će uključiti infra-crvene lasere i fiksiraće njihove poloaje. Laseri će onda analizirati mikro pokrete zlatnih kocki, a podatke će letilice slati na Zemlju. Albert Ajnštajn je smatrao da će otkriće gravitacionih talasa predstavljatai potvrdu njegove generalne teorije relativiteta, ali je isto tako bio svestan da to ne bi moglo da se uradi sa tada raspoloživom tehnologijom. Proći će skoro ceo vek dok projekat LIZA ne bude u mogućnosti proveri njegovu teoriju.
«Ajnštajn je to smislio, ali nije bilo šanse da će doživeti potvrdu. Pre 100 godina to je bila samo teoretska vežba, pošto nije postojala potrebna tehnologija. On bi voleo da je mogao da doživi proveru», kaže profesor Vitale.
Jako mali broj naučnika sumnja u tačnost Ajnštajnove teorije i nadaju se da će jednog dana gravitacioni talasi biti otkriveni.