Posleratno pomirenje na Balkanu verovatnije je u situaciji kada se etničke grupe, umesto robovanja nacionalnoj prošlosti, okrenu ka budućnosti. To je jedan od zaključaka panel diskusije o etničkom pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije, koju je organizovao Glas Amerike.
Čarls Ingrao /Charles Ingrao/, profesor istorije na Univerzitetu Perdju /Purdue/ smatra da različite interpretacije istorijskih činjenica i dalje sprečavaju balkanske narode da otvoreno razgovaraju.
“Ljudi bi trebalo da stvaraju jedinstvenu istoriju, a ne da se svako drži svojih mitova”, kaže profesor Ingrao. Po njegovim rečima lokalni političari bi, u tom kontekstu, trebalo da preuzmu odgovornost i pokažu liderstvo i hrabrost čak i ukoliko to podrazumeva rizik pada popularnosti. “Bez izuzetka, svi lokalni lideri zalažu se za etničko pomirenje. Međutim, ono za šta se zalažu i šta imaju hrabrosti da učine, dve su potpuno suprotne stvari”
Ambasador Donald Hejs /Hays/ kaže da se iz iskustva postkonfliktnih društava mogu izvući zajedničke pouke. On smatra da je za pomirenje potrebno određeno vreme. Političari, kaže Hejs, moraju biti svesni svoje važne uloge u kreiranju javnog mišljenja. Poslovni i verski lideri, baš kao i prosvetni radnici i mediji, imaju ulogu da umanjuju predrasude i promovišu smislen međuetnički dijalog. Objedinjavanje svih tih elemenata može da deluje i kao teško neostvariv zadatak, kaže ambasador Hejs:
“U najkraćem, ono što morate da uradite jeste da izgradite državu koncipiranu tako da je opšte dobro od koristi za sve, a ne samo za određenu nacionalnost, odnosno etničke ili verske elemente koji treba da se očuvaju i imaju prednost u tom miljeu.”
Ambasador Hejs (Hays), koji je donedavno bio visoki predstavnik Međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, kaže da će želja bivših jugoslovenskih republika da se pridruže Evropskoj uniji, biti jak podsticaj za pomirenje i demokratizaciju. Ipak, gotovo sve zapadnobalkanske države ne shvataju u dovoljnoj mjeri da moraju da sprovedu fundamentalne unutrašnje promene da bi ispunile kriterijume za članstvo u Uniji.
Beogradski analitičar i koordinator Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, izrazio je nadu da će se balkanski političari sada usredsrediti na budućnost običnih ljudi, umesto što lamentiraju o nacionalnoj prošlosti.
“Nadam se da će se ovog puta opredijeliti za budućnost i pozabaviti problemima običnog sveta. Mi smo opsednuti prošlošću. U redu, mnogo toga možemo da naučimo od prošlosti. Ali, mi sami treba da uradimo mnogo stvari u pogledu svoje budućnosti.”
Iljber Hisa, poslanik u Skupštini Kosova, rekao je da na Balkanu ima još nezavršenog posla. On vidi budućnost regiona u evropskim integracijama i, ističući ključnu ulogu Sjedinjenih Država, ukazuje da Amerika treba da ostane na Balkanu.
“Čvrsto smo uvjereni da Vašington, ako hoćemo da idemo prema Evropskoj uniji, treba da ostane angažovan. Svedoci smo toga u proteklih petnaestak godina, kada je god to bilo važno i presudno.”
Hisa je rekao da će Kosovo i Srbija stići u Brisel – gdje je sedište Evropske unije – istim vozom, ali u različitim vagonima. Da bi se to ostvarilo, profesor Ingrao je dodao da Kosovska vlada mora da osigura bezbednost srpske manjine.
“U svakoj demokratiji, većina mora da prihvati odgovornost za zaštitu manjine”, rekao je Ingrao, zaključivši da će tek tada stvarni mir i napredak stići na Balkan”.