SAD su, sa svoje strane, takođe vrlo snažno zatražile od EU da embargo ostane na snazi. Pred premijerima Ven Đibaom i Žan-Pjer Rafarinom potpisano je 20 međudržavnih sporazuma, među kojima je i ugovor po osnovu koga će Kina kupiti 5 novih super-džambo džetova Erbas A-380 i drugih letilica. Na svečanosti su, takođe, potpisani i sporazumi po osnovu kojih Francuska može da Kini prodaje tehnologiju za atomske elektrane i železničku opremu. Kineski premijer je toplo pozdravio svog francuskog kolegu Rafarina, a posebnu pažnju je stavio na francuski stav da će ta zemlja nastaviti sa naporima da embargo na izvoz oružija Kini, koji je zaveden pre 15 godina, bude uklonjen, pošto Pariz smatra da je embargo prevaziđen.
Tokom razgovora sa novinarima, premijer Ven je ponovio kineski stav da je embargo zastareo. Kineski premijer se zahvalio svom gostu i pohvalio je francusko protivljenje embargu. EU, prošle sedmice, nije postigla saglasnost o uklanjanju embarga, što znači da se to pitanje ponovo razmatrati tek iduće godine. Posmatrači smatraju da su novi sporazumi bili relativno lak uspeh za Francusku koja, zajedno sa Nemačkom, izražavajući protivljenje embargu nastoji da se približi Kini i da dođe do većeg dela kineskog tržišta.
Žan-Pjer Kabestan je istraživač na francuskom nacionalnom Centru za naučna istraživanja. On ukazuje da nastavak protivljena embargu za sada ne donosi nikakve rizike.
«Ovakav stav ne košta francuskog premijera puno. To predstavlja malu političku korist, koju je Francuska ustupila Kini, u zamenu za veoma vredne poslovne sporazume. Smisao Rafarinove posete Kini je da ugrabi veći deo kineskog tržišta.»
Evropa je uvela embargo na prodaju oružja Kini, nakon što su kineske oružane snage 1989. godine ubile više stotina, a možda i nekoliko hiljada, nenaoružanih pro-demokratskih demonstranata okupljenih na trgu Tijenanmen. Peking odbacuje taj incident kao opravdan razlog za embargo, uz tvrdnju da embargo predstavlja zaostavštinu hladnog rata. Kako je izgledalo, EU je bila na granici da ovog meseca ukine embargo Pekingu, ali se nekoliko zemalja – među kojima su Britanija, Holadija, Danska i Švedska – tome usprotivilo. Neki od zagovornika embarga ukazuju na zabrinutost u vezi sa nedavno usvojenim kineskim zakonom koji zabranjuje teritorijalno otcepljenje, na osnovu čega Peking ima pravnu osnovu da napadne Tajvan.