Poslednjih godina opada broj stranih studenata na američkim koledžima Na kampusima američkih koledža i univerziteta ovih dana ima manje stranih studenata.
Po prvi put u više decenija studenti koji studiraju na stranim univerzitetima u većem broju biraju druge zemlje u odnosu na SAD. Medju zemljama koje imaju povećani priliv stranih studenata su Australija, Britanija, Kanada, Hongkong, Singapur, Kina i Indija. Kao posledica, većina američkih univerziteta saopštila je da je prošle godine broj stranih studenata opao za 2,5 odsto, dok je na nekim univerzitetima bilo čak 23 odsto manje stranih studenta. Na Univerzitetu Džordž Mejson, u Ferfeksu. u Virdžiniji, nadomak Vašingtona, studiraju studenti iz 140 stranih zemalja, ali je ipak proteklih nekoliko godina došlo do smanjenja njihovog broja. Endru Flejgel, dekan za prijem studenata, kaže da je jedan od razloga i izmena u viznom režimu.
«Drastično je opao broj stranih studenata koji na vreme mogu da prodju kroz proceduru za izdavanje viza i da stignu u SAD. To je dovelo do smanjenja broja stranih studenata posebno na postdiplomskim studijama, a primećujemo i da se manji broj stranih studenata prijavljuje da studira kod nas,» kaže Flejgel.
Prema istraživanju Udruženja medjunarodnih obrazovnih radnika, jedan od razloga tog trenda su i rastući troškovi studiranja u SAD. Endru Flejgel kaže da američki univerziteti imaju oštru konkurenciju u drugim zemljama.
«Univereziteti u Australiji i Britaniji, pa i u nekim drugim zemljama, poslali su vrlo vešti u marketingu. Američki univerziteti će narednih godina morati da poboljšaju način na koji se obraćaju potencijalnim stranim studentima,» kaže Flejgel.
Marko Kajafa, iz Danske, kaže da njegovi prijatelji žele da studiraju na evropskim univerzitetima kako bi izbegli pooštrene zahteve za dobijanje vize u SAD i zato što im se više svidja tamošnji sistem ispita i predavanja.
«Stil obrazovanja se razlikuje. Na primer, većina mojih prijatelja u Danskoj želi da studira u Engleskoj, zato što je tamošnji obrazovni sistem sličniji onom u našoj zemlji.»
Fanta O, direktor medjunarodnih programa na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, veruje da je pad broja stranih studenta na američkim univerzitetima takodje rezultat promena u percepcijama Amerike u drugim zemljama.
«Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. postoji utisak da SAD nisu više toliko gostoljubive kao ranije. Mada je uradjeno dosta kako bi se izmenio taj utisak, te percepcije su dosta duboko ukorenjene. Na Bliskom istoku posebno preovladjuje utisak da SAD nisu gostoljubive. Prema tome, broj studenata iz bliskoistočnih zemalja, koji je bio prilično visok, sada je znatno opao,» kaže Fanta O.
Ipak, Kristin Vilijams, direktor postiplomskih studija na univerzitetu «Džordž Vašington» u Vašingtonu, smatra da se sada zapažaju i neki pozitivni trendovi.
«Posle 2001. godine, broj stranih studenata na našem univerzitetu opao je manje od osam odsto. I, mada je broj opao, primećujem da se kvalitet kandidata poboljšao. Studenti koji su zaista zainteresovani za kvalitet obrazovanja na našem univerzitetu, i u SAD, i koji su zainteresovani za studije u Americi iz tog razloga, i dalje će dolaziti ovde. Mislim da su utisci koje će oni poneti takodje veoma važni,» kaže Kristin Vilijams.
U nastojanju da privuku veći broj stranih studenata, univerziteti, kao što je Džordž Mejson, sklapaju partnerstva sa univerzitetima u Kini, Nemačkoj i Ujedinjenim arapskim emiratima. Obrazovni analitičari smatraju da izmena u percepcijama i promovisanje vrednosti obrazovanja u SAD mogle da izmene negativne trendove u pogledu broja stranih studenata kako bi američki univerziteti povratili svoj nekadašnji prioritet medju studentima zainteresovanim za studije u inostranstvu.