Linkovi

Rat u Ukrajini

Više od 200 ukrajinskih zarobljenika razmenjeno za jednog političara bliskog Putinu

Svjatoslav Palamar (u sredini), jedan od vođa bataljona Azov, oslobođen je u ovoj razmeni

KIJEV - Ukrajina je objavila da je sa Rusijom obavljena velika razmena zatvorenika, o kojoj se mesecima pregovaralo. Oslobođeni su ukrajinski borci iz čeličane Azovstal, a Kijev je zauzvrat Moskvi predao čoveka bliskog Vladimiru Putinu.

Ipak, kako pokazuje stanje na terenu, iako je reč o razmeni zarobljenika sa visokog nivoa, neprijateljstva u Ukrajini ne prestaju. Ruske snage gađale su grad Zaporožje, a u napadu je poginula najmanje jedna osoba. U napadu ukrajinske vojske na Donjeck poginulo je petoro.

Samo nekoliko sati ranije, obavljena je razmena zatvorenika.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kazao je jutros da je oslobođeno 215 ukrajinskih državljana, da su većina vojnici ili zvaničnici osuđeni na smrtnu kaznu u oblastima kojima upravljaju ruski separatisti. Mnogi od njih su pripadnici bataljona Azov koji su se krili u čeličani u Marijupolju.

Oko 2.000 boraca izašlo je iz Azovstala kada su Rusi preuzeli Marijupolj u maju, čime je okončana tromesečna opsada tog grada.

Oko 200 Ukrajinaca dato je za samo jednog čoveka - proruskog opozicionog lidera Viktora Medvedčuka, koji je Ukrajinac. Oligarh je pobegao iz kućnog pritvora nekoliko dana pre početka ruske invazije, ali je ponovo uhapšen u aprilu. Mogao bi da bude osuđen na doživotnu robiju pošto je optužen za izdaju i pomaganje separatistima da kupe ugalj u Donjecku.

Viktor Medvedčuk na sudu, maj 2021.
Viktor Medvedčuk na sudu, maj 2021.

Smatra se da je Putin kum najmlađe ćerke Medvedčuka. On je bio lider proruske opozicione partije Platforma za život, najveće opozicione grupe u ukrajinskom parlamentu. Aktivnosti stranke su suspendovane od strane ukrajinske vlade.

"Nije šteta dati Medvedčuka za prave ratnike. On je prošao kroz istražne radnje i zvaničnici su od njega dobili sve što im treba u procesu krivičnog gonjenja", rekao je Zelenski.

U drugoj razmeni, Ukrajina je izdejstvovala oslobađane još pet državljana za 55 ruskih zarobljenika.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozdravio je razmene, ali i podsetio na poštovanje međunarodnog prava u tretiranju ratnih zarobljenika.

Ostale vesti dana

Eksperti: Putin se hvata za slamku, Srbiji nije u interesu da sarađuje sa Rusijom koja gubi

Ruski predsjednik Vladimir Putin na ceremoniji proglašavanje ankesije okupiranih ukrajinskih teritorija (Foto: Sputnik/Grigory Sysoyev/Pool via REUTERS)

Mobilizacija, referendumi, ankesija okupiranih ukrajinskih teritorija - najnoviji su potezi ruskog lidera Vladimira Putina, više od sedam mjeseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, neće promijeniti realnost da Kijev ima prednost, dok god Ukrajinci pružaju otpor a Zapad ostane uz njih, ocjena je Ijana Bžežinskog - visokog saradnika američkog Atlantskog savjeta i sina Zbignjeva Bžežinskog, čuvenog američkog savetnika za nacionalnu bezbednost u eri Hladnog rata.

Ijan Bžežinski, u intervjuu za Glas Amerike, ističe da je da je sve dio strategije ruskog lidera da se Kijev i Zapad zastraše da prihvate rusku kontrolu nad djelovima ukrajinske teritorije, ali i da je odraz Putinovog neuspjeha u ratu u Ukrajini.

„Mislim da ovi potezi u stvari održavaju to da Putin sam prepoznaje da njegovi napori da osvoji Ukrajinu katastrofalno propadaju. To je veliki neuspjeh za njega. I sada se hvata za slamku. Mobilizacija 300 hiljada vojnika u Rusiji održava shvatanje da nema dovoljno snaga u Ukrajini ni da čak zadrži kontrolu nad teritorijom koju je osvojio i pokreće niz pitanja o tome kako će logistički snabdijevati te snage", smatra Bžežinski, bivši zvaničnik Pentagona.

"Putinovi potez odraz njegovog neuspjeha"
please wait

No media source currently available

0:00 0:06:38 0:00

"To donosi veću svijest u ruskoj politici o njegovim neuspjesima u Ukrajini, uključujući gubitak života. To se održava u činjenici da veliki broj ljudi protestuje, ponekad i nasilno, protiv mobilizacije. Drugi pokušavaju da pobjegnu iz zemlje. Putin možda izaziva svoj vijetnamski trenutak, a tu mislim na period kada je američka vlada počela da se suočava sa velikim protestima protiv intervencije u Vijetnamu 1960-tih i 1970-tih".

Putin je, kako tvrdi Bžežinski, u Ukrajini izgubio 80 hiljada vojnika – koji su ubijeni ili povrijeđeni, kao i ogromnu opremu.

Osim mobilizacije i ankesije nove ukrajinske teritorije, Zapad su zabrinule i učestale prijetnje Moskve da je spremna da upotrijebi nuklearno oružje bi odbranila teritoriju koju smatra svojom. Vašington je na prijetnje odgovorio svojim upozorenjem – da bi posljedice takvog poteza bile katastrofalne.

„Predsjednik Bajden i njegovi visoki zvaničnici, kao i visoki zvaničnici niza NATO članica bili su veoma čvrsti u svojim odgovorima i naglasili da bi upotreba nuklearnog oružja imala katastrofalan rezultat za Rusiju. To su nedvosmisleno stavili do znanja. Jedina stvar koja je nejasna je kako bi ta katastrofa bila nanijeta Rusiji“, kaže Bžežinski.

Na pitanje kako bi SAD i NATO mogli da odgovore na eventualnu upotrebu nuklearnog oružja, Bžežinski navodi da postoji više opcija – od dramatične eskalacije sankcija i značajnog povećanja vojne pomoći Ukrajincima do čak napada na ruske snage u Ukrajini.

„Postoje i akcije koje bi vojno bile mnogo gore za Ruse. Ono što je sada važno je da Zapad pokaže spremnost na te opcije, bez objašnjavanja o kojim opcijama je riječ“, naglašava Ijan Bžežinski.

Prelivanje ukrajinskog konflikta i na Balkan?

Eskalacija konflikta u Ukrajini ponovo je pokrenula i pitanje kako će se to odraziti na ostale regione – među kojima je i Zapadni Balkan.

Bžežinski upozorava da je proteklu deceniju i po, "Putin operisao na Balkanu na destruktivan način, od političkog finansiranja do sabotaža, uključujući napade na infrastrukturne skladištne objekte u Bugarskoj."

"Zbog toga moramo da budemo oprezni da će Putin pokušati da uradi nešto da izazove nemire ili neku vrstu krize na Balkanu… Na Balkanu postoje tenzije između različitih etničkih grupa u određenim zemljama, tenzije između država, a Kosovo i Srbija su klasičan primjer toga. Postoji potencijalna nestabilnost u Bosni, na unutrašnjem planu, i u odnosima sa Srbijom. To su očigledni primjeri gdje bi rusko miješanje moglo biti interesantno Putinu kao način da podstakne krizu koja bi odvukla pažnju Zapada”, ocjenjuje Bžežinski.

Ambasadorka Dženifer Braš, bivša zamjenica šefa misije i otpravnica poslova u američkoj ambasadi u Beogradu u periodu od 2007. do 2010, godine, smatra da bi moguća eskalacija bila u Republici Srpskoj i u sjevernoj Mitrovici gdje, kako tvrdi, Rusi aktivno podstiču srpsku populaciju.

Uticaj konflikta u Ukrajini na Balkan, Braš posmatra i u kontekstu koncepta ruskog svijeta i, kako kaže, njemu paralelnog srpskog.

“Ruski napori u Ukrajini su uglavnom propali i to će imati paralelni uticaj na ideju širenja srpskog svijeta. Taj napor će takođe propasti i Srbija bi trebalo da ostane u okvirima svojih međunarodno priznatih granica, da radi na svojoj demokratiji i ne miješa su u politiku svojih susjeda.Znači rat u Ukrajini ima opasan aspekt (na Balkanu), ali može imati i pozitivan a to je da bi to bilo okončanje napora, želje ili podrške toj ideji srpskog svijeta. Na kraju, Rusija je jedina strana sila koja podržava tu ideju", naglašava Braš, penzionisani dugododišnji američki diplomata koja je značajn dio svoje karijere provela na Balkanu.

Kakva je korist od sporazuma sa Rusijom?

Zapad je na nove poteze Kremlja odgovorio i novim sankcijama. Srbija i dalje odbija da Moskvi uvede kaznene mjere, zbog čega u Evropskom parlamentu najavljuju da će tražiti od Evropske unije da obustavi pregovore sa Beogradom.

Ijan Bžežinski podvlači već poznati stav američkih i evropskih zvaničnika i analitičara – da Srbija pokušava da igra na dvije strane.

To neće doprinijeti ineteresima Srbije srednjoročno i dugoročno, moguće i kratkoročno ako se ova agresija koju je izazvala Rusija intenzivira. Ako se intenzivira, vjerovatno će biti intenzivirane sankcije i dalja ekonomska izolacija Rusije, za šta sam se ja zalagao. I zatim će zemlja kao što je Srbija morati da odluči. Za žaljenje je što je Srbija izabrala neutralnost u tako jasnom slučaju brutalne i neopravdane agresije“, poručuje visoki saradnik Atlantskog savjeta.

Evropska unija ne traži mnogo i nije dobila mnogo od Srbije, uključujući i priznanje odgovornosti za ratove devedesetih, ističe ambasadorka Braš. Za Glas Amerike kaže da u procesu pristupanja Srbije uniji, problem nije samo stav Beograda o Rusiji, ili pitanje Kosova, već i stanje demokratije.

Smjenjivali su se ambasadori koji su pokušavali da razgovaraju sa Vučićem i pokušavali da ga podstaknu da bude bude transformativni lider koji bi napravio otklon od 90-tih i Srbiju transformisao u konstruktivnog i produktivnog člana Evropske unije i liberalnog svjetskog poretka. I svi su bili razočarani", otkriva Braš.

"Poznavala sam ga kada je došao na vlast, kada se njegova stranka odvojila od radikala i uvijek je privatno govorio da to želi, da želi da Srbiju uvede u moderni svijet, da želi da Srbija bude kontstruktivan partner i dobar susjed, ali da ne može zato što ljudi ne bi to tolerisali. Znam mnogo Srba i u tom području sam bila duže nego u Ohaju gdje sam rođena. I postoji sedam miliona ljudi u Srbiji kojii su taoci te politike, koji žele evropsku budućnost”.

U Briselu i Vašingtonu izraženo je i nezadovoljstvo nedavnim potpisivanjim plana o konsultacijama Ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, na marginama zasijedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Iz Stejt departmenta su poručili da je to iznenađujući potez i korak u pogrešnom smjeru, u suprotnosti sa evropskim aspiracijama Srbije.

“Kakve moguće koristi, na kraju septembra 2022. godine, Srbija očekuje od sporazuma sa Rusijom koja je razbijena na ratištu, čiji stanovnici bježe i koju je osudila većina zemalja, osim Srbije? Mada Srbija osuđuje Rusiju kada joj to pogoduje, ode u Ujedinjenje nacije i kaže da neće priznati referendume. Postoje mali koraci za koje Aleksandar Vučić može da kaže da nisu u potpunosti proruski nastrojeni”, naglašava Dženifer Braš.

Kaže i da je ruska pomoć Srbiji od 2000. godine minimalna, i da je Rusija u stvari "uzela srpsku imovinu" dok su SAD od tada " Srbiji dale milijardu dolara pomoći, a Evropska unija slično, ako ne i više".

"Ako pogledate ko je Srbiji pomagao poslednjih 20-25 godina, to nije bila Rusija finansijski. U stvari je iskoristila Srbiju".

I dok iz Srbije stižu pomiješane poruke, Zapad, kako smatra Ijan Bžežinski, je odlučan da nastavi da pomaže Ukrajincima.

"Zatvor bolja opcija od mobilizacije"
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

“Kada je riječ o zapadnoj podršci – koja je po mom mišljenju odlučujući faktor u ovom ratu – kada Zapad ulaže malo napora, Ukrajina neće proći dobro, kada Zapad radi više, to će pomoći Ukrajini da ovo dovede do bržeg i pravdenog zaključka. Putinovi potezi su u stvari podstakli odlučnost na Zapadu", zaključuje Bžežinski.

NATO ne priznaje rusku aneksiju ukrajinskih teritorija

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom obraćanja u Briselu (Foto: REUTERS/Yves Herman)

Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse (NATO) Jens Stoltenberg izjavio je da članice te organizacije aneksirane delove ukrajinske teritorije ne priznaju delom Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je u petak potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Reagujući na taj potez Stoltenberg je ocenio da se Rusija, drugi put koristeći se silom, preuzela ukrajinsku teritoriju.

Putin potpisuje dekrete o aneksiji ukrajinskih okupiranih teritorija
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:18 0:00

Otimanje teritorije je nezakonito. Reč je o najozbiljnijoj eskalaciji od početka rata. Naša posvećenost u podršci Ukrajini ostaje nepromenjena”, rekao je generalni sekretar NATO-a tokom obraćanja novinarima u Briselu.

Ukrajina aplicirala za članstvo u NATO

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da je Ukrajina aplicirala za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi (NATO) po ubrzanoj proceduri.

"Preduzimamo odlučne korake prijavom za članstvo u NATO-u po obrzanoj proceduri", saopštio je Zelenski u video zapisu na društvenoj mreži Telegram.

Premijer Ukrajine Denis Šmihal potvrdio je da su predsednik Zelenski i predsedavajući ukrajinskim parlamentom podneli prijavu za ubrzano članstvo u NATO-u.

Prema njegovim rečima, NATO saveznice podržavaju pravo Ukrajine da bira svoj put.

Potez Rusije je pokazatelj slabosti. Putin nije uspeo da ispuni svoje strateške ciljeve. Aneksirane teritorije pripadaju Ukrajini”, rekao je on – istakavši da NATO nije strana u konfliktu.

Kako je ukazao NATO će se usredsrediti na obezbeđivanje hitne podrške Ukrajini. Ipak, prema njegovim rečima odluku o članstvu te zemlje u Alijansi treba jednoglasno da donese trideset članica.

Ukrajina ima pravo da povrati sopstvene teritorije”, poručio je Stoltenberg – uz poziv ruskom predsedniku Putinu da okonča rat za čije pokretanje je, kako je precizirao, odgovoran.

Ukoliko dozvolimo Putinu da odnese pobedu u Ukrajini to će biti katastrofalno za tu zemlju i opasnost po nas. Nikada ne bi trebalo voditi nuklearni rat”, istakao je Stoltenberg.

Rusku aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona osudio je veliki deo međunarodne zajednice. Sjedinjene Države su, po objavi da je u Moskvi stavljena tačka na aneksiju, saopštile da su pooštrile sankcije uvedene zvaničnicima ruskih vlasti i članovima njihovih porodica, kao i vojnom vrhu.

Sjedinjene Države odbacile aneksiju ukrajinskih teritorija i pooštrile sankcije Rusiji

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju (Foto: Reuters/Dado Ruvic)

Sjedinjene Države odbacile su potez Rusije kojim je izvršila aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja i uvele dodatne sankcije.

Bajden: Putin nas neće zastrašiti

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da SAD i njene saveznike neće zastrašiti potezi ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ruski predsednik je u petak potpisao dokumenta o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Njegovi potezi su pokazatelj slabosti. Sjedinjene Države su, uz svoje saveznike, spremne da brane svaki pedalj teritorije članica NATO-a”, poručio je Bajden u obraćanju novinarima.

Prema njegovim rečima, Putin neće izbeći odgovornost zbog toga što je prigrabio teritorije svog suseda.

Radi se o jasnom kršenju međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija. Kao odgovor na to, Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri nameću sankcije zvaničnicima ruske vlade i članovima njihovih porodica, ruskim i beloruskim vojnim zvaničnicima, uključujući i međunarodne dobavljače važne za ruski vojno-industrijski kompleks“, navedeno je u saopštenju američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju.

Kao potvrdu te opredeljenosti – Sekretarijati finansija i trgovine objavljuju nove smernice o većem obimu sankcija i kontroli izvoza za entitete i pojedince unutar ili izvan Rusije koji podržavaju lažne referendume Rusije, navodnu aneksiju i okupaciju dela Ukrajine“, navedeno je u saopštenju.

Kako je ukazao državni sekretar Blinken - Stejt department će uvesti vizna ograničenja za 910 osoba, uključujući pripadnike vojske Ruske Federacije, beloruske vojne zvaničnike i ruske posalnike zbog kršenja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Ukrajine.

Među sankcionisanima se, kako je navedeno, nalaze članovi porodica ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, šefa Nacionalne garde Viktora Zolotova, kao i zamenika predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva.

Sankcije koje smo mi, naši saveznici i partneri uveli Rusiji, onemogućile su joj dostupnost važnim komponentama i tehnologiji. Primorale su ruski odbrambeno-industrijski sektor da se okrene posrednicima i dobavljačima iz trećih zemalja. Naš potez šalje jasnu poruku da međunarodni dobavljači sankcionisanih ruskih subjekata i ruski odbrambeni sektor rizikuju da budu kažnjeni“, navedeno je u tekstu.

Stejt department u objavi zaključuje da će Sjedinjene Države nastaviti snažne, usaglašene napore u nastojanjima da Rusija odgovora za svoje postupke – ruskoj vojsci onemogući pristup globalnom tržištu i ograniči njenu sposobnost da sprovodi agresiju i, kako je navedeno, održava projektnu moć.

Podsetimo, Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.

Rusija otvara još centara za regrutovanje na svojim granicama

Kolona automobila na granici sa Kazahstanom, Rusi pokušavaju da pobegnu iz zemlje posle najavljene mobilizacije

MOSKVA - Ruske vlasti otvorile su dodatne centre za regrutovanje u blizini graničnih prelaza, kako bi sprečile hiljade Rusa da pobegnu iz zemlje i ne budu mobilisani za rat u Ukrajini.

Novi punkt je otvoren na prelazu Ozinki, na granici sa Kazahstanom, gde su proteklih dana odlazile desetine hiljada ljudi. Na granici sa Kazahstanom biće otvoren još jedan centar, u regionu Astrakan.

Centri za regrutaciju otvoreni su ranije ove nedelje i na granici sa Gruzijom i Finskom. Svim muškarcima koji su u godinama da mogu da ratuju, a žele da napuste zemlju, biće predati pozivi za učešće u ratu. Odbijanje mobilizacije kažnjivo je zatvorom.

Oko 194.000 Rusa je do sada uspelo da pobegne u Gruziju, Kazahstan i Finsku - kolima, biciklom ili peške, otkako je ruski predsednik Vladimir Putin objavio mobilizaciju rezervista, a većina muškaraca do 65 godina u Rusiji su registrovani kao rezervisti.

Kremlj je saopštio da će biti regrutovano oko 300.000 ljudi, ali ruski mediji prenose da taj broj može biti i do 1,2 miliona ljudi.

Rusko Ministarstvo odbrane obećalo je da će mobilisati samo one koji već imaju borbeno iskustvo, ali prema medijskim izveštajima i navodima nevladinih organizacija, i oni koji nisu u tom rangu bivaju mobilisani.

Oficijelni dokument o mobilizaciji koji je Putin potpisao ne daje mnogo detalja, pa se zato svi pribojavaju opšte mobilizacije.

U pokušaju da umiri javnost, Putin je u četvrtak rekao Savetu za bezbednost da su "neke greške napravljene u mobilizaciji" i da su pozvani neki ljudi koje bi trebalo vratiti kući, te da samo rezervisti koji su već prošli obuku treba da budu pozvani.

"Ako se pojavila greška, ponavljam, mora biti ispravljena. Ako treba, vratite kući one koji su pozvani bez razloga", rekao je Putin.

Masovni egzodus iz Rusije počeo je 21. septembra, pošto se Putin obratio naciji. Avionske karte su planule i ubrzo dostigle neviđene cene. Oni koji nemaju novca za avion, krenuli su kolima ka granici. Nekim muškarcima nije bilo dozvoljeno da izađu iz zemlje zbog ukaza o mobilizaciji, a potom su otvoreni i centri za regrutaciju.

Finska je objavila da će zabraniti ruskim državljanima sa turističkim vizama da ulaze u zemlju od petka. Finska je, uz Norvešku, jedina zemlja koja je omogućavala Rusima da se domognu evropskog tla i već je primila desetine hiljada ljudi koji su pobegli u prethodnim danima.

Putin potpisao pripajanje četiri ukrajinske oblasti Rusiji

Vladimir Putin na ceremoniji pripajanja četiri ukrajinske oblasti Rusiji

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

"Ovo je volja miliona ljudi", rekao je Putin pred stotinama zvaničnika u Kremlju, dok mu je govor često prekidan aplauzom. Najavio je će Moskva nove teritorije braniti na sve načine i svim sredstvima.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Oko 99 glasova bilo je za pripajanje Rusiji.

Ukrajina aplicirala za članstvo u NATO

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da je Ukrajina aplicirala za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi (NATO) po ubrzanoj proceduri.

"Preduzimamo odlučne korake prijavom za članstvo u NATO-u po obrzanoj proceduri", saopštio je Zelenski u video zapisu na društvenoj mreži Telegram.

Premijer Ukrajine Denis Šmihal potvrdio je da su predsednik Zelenski i predsedavajući ukrajinskim parlamentom podneli prijavu za ubrzano članstvo u NATO-u.

Putin je apelovao na Ukrajinu da prekine sa vojnim akcijama i vrati se za pregovarački sto. Kijev je najavio da želi da povrati teritorije koje je okupirala Rusija.

U svom govoru u Moskvi, Putin se obavezao da će braniti rusku "otadžbinu i vrednosti" i rekao da se Zapad plaši ruske kulture.

Ruski predsednik je optužio SAD i njene saveznice za "hibrirni rat" protiv Rusije i separatista na istoku Ukrajine. Dodao je da je Zapad prekršio obećanja data Rusiji i da nema moralno pravo da priča o demokratiji, te da se zapadne zemlje ponašaju "imperijalistički" kao i uvek.

Putinov plan da anektira Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje osuđivan je na Zapadu. Generalni sekretar UN Antionio Gutereš ocenio je to kao "opasnu eksalaciju" koja ugrožava izglede za mir.

"I dalje se može zaustaviti. Ali, da bi se zaustavilo, prvo moramo zaustaviti onu osobu u Rusiji koja rat želi više od života. Želi vaše živote, građani Rusije", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Četiri oblasti zauzimaju oko 90.000 kvadratnih kilometara i čine oko 15 odsto ukrajinske teritorije.

Zvaničnici ruske vlade saopštili su da će četiri oblasti biti pod ruskom upravom kada se i formalno priključe. Putin je ranije pripretio da će braniti rusku teritoriju i nuklearnim oružjem ako zatreba.

Borelj: Aneksija ukrajinskih teritorija kršenje međunarodnog prava i povredu Povelje UN

Žosep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, oglasio se povodom ruske aneksije okupiranih ukrajinskih područja Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja.

Aneksija ukrajinskih teritorija predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava i povredu Povelje Ujedinjenih nacija. Nikakav lažni referendum to ne može opravdati. O teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine se ne može pregovarati. Podrška Evropske unije Ukrajini ostaje nepokolebljiva“, objavio je Borelj na društvenoj mreži Tviter.

Desetine mrtvih civila na jugu Ukrajine

Dok se u Kremlju odvijala svečana ceremonija prolašenja aneksije ukrajinskih teritorija Rusiji, na terenu su nastavljene borbe.

Kako su saopštili ukrajinski zvaničnici, u ruskom napadu na konvoj automobila na jugu Ukrajine, poginulo je najmanje 23 ljudi.

"Za sada je 23 mrtvih i 28 ranjenih, svi civili. Ovo je još jedan teritoristički napad od strane terorističke zemlje", napisao je na Telegramu Oleksandr Staruk, guverner oblasti Zaporožje koju Rusija hoće da anektira.

Ruski vojni zvaničnici za napad krive ukrajinske snage.

Ukrajina najavljuje da će tražiti nazad svoju teritoriju.

"Referendumi nemaju nikakvu vrednost po međunarodnom pravu, ostaju deo Ukrajine koja je spremna da uradi sve kako bi ih vratila nazad", kaže savetnik predsednika Mikailo Podoljak.

Predsednik Ukrajine zakazao je za petak sastanak sa vojnim i obaveštajnim šefovima i najavio da će biti donete neke suštinske odluke.

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je da Amerika nikada neće priznati četiri oblasti kao ruske.

"Rezultati glasanja su proizvedeni u Moskvi", rekao je Bajden.

Tuski predsednik Redžep Tajip Erdogan apelovao je na Putina da smanji tenzije u Ukrajini.

SAD i EU su spremne da Rusiji uvedu još sankcija zbog aneksije četiri oblasti, a čak i saveznice Rusije poput Srbije i Kazahstana, najavljuju da neće priznati rezultate referenduma.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG