Linkovi

"Srbija treba da razmisli da li Rusija štiti njene interese"


Član Helsinške komisije SAD Robert Hend

Ako lideri u Srbiji misle da Rusija štiti njihove interese, treba da razmisle ponovo, ocenio je za Glas Amerike član američke Helsinške komisije Robert Hend, dan nakon susreta srpskog i ruskog predsednika u Moskvi. Hend ocenjuje da ne postoji rok za rešavanje pitanja Kosova, ali da i Beograd i Priština treba da prestanu da se “ponašaju kao deca”. Najnoviji napad na istraživačku novinarku Oliveru Lakić u Podgorici nazvao “gnusnim incidentom” i izrazio solidarnost Helsinške komisije sa istraživačkim novinarima u regionu.

Intervju Roberta Henda iz Helsinške komisije za Glas Amerike
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:43 0:00

Glas Amerike: Šta napad na novinarku Oliveru Lakić govori o slobodi medija u Crnoj Gori?

"Napad sam po sebi ne govori mnogo, ali ako uzmete u obzir da novinarka Lakić nije napadnuta prvi put, to već nešto govori. Ovo nije prvi napad ili pretnja nasiljem istraživačkim novinarima u Crnoj Gori, bio je slučaj u Bijelom Polju. Dakle, ovo nije izolovan problem već trend kojim se treba pozabaviti. Rekao bih da napad možda ne govori toliko o slobodi medija u Crnoj Gori, već o organizovanom kriminalu i korupciji. Jedna od glavnih poruka sa skupa u Helsinškoj komisiji je da se sprečavanjem novinara da objavljuju ove činjenice zapravo krši pravo javnosti da za te činjenice sazna"

Glas Amerike: Reporteri bez granica i Freedom House su jedino u Srbiji, od svih zemalja u regionu, primetili pad slobode medija zbog pritiska vlade na medije, napada prorežimskih tabloida na nezavisne novinare i nekažnjavanja napada na novinare. Vlada istovremeno negira bilo kakve pritiske. Kako se onda pomeriti s te tačke?

"Jedna od stvari koje Helsinška komisija radi je skretanje pažnje na ovaj problem. To je ono što međunarodna zajednica može da uradi. Ali ključ je u ljudima koji moraju da se zapitaju: kako sve to utiče na njih? Ljudi treba da brane svoje pravo da znaju istinu. Videli smo u Crnoj Gori proteste zbog napada na novinarku, ljudi su pokazali solidarnost i to je dobar znak. Mislim da toga treba da bude više. Građani Srbije treba da shvate da se to tiče i njih i da nešto preduzmu. Bilo je i previše intervencija međunarodne zajednice i ljudi su na to navikli. Ono što me frustrira u Srbiji je to što se neki mediji i organizacije civilnog društva smatraju izdajnicima. A zapravo, civilno društvo je srce demokratije, to nisu izbori. I ljudi u regionu to treba da shvate."

Glas Amerike: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i nalgasio bliske veze Srbije i Rusije. S druge strane, često u Americi slušamo o "malignom" ruskom uticaju na Balkanu. Treba li ovaj susret Vučića i Putina da brine SAD?

"Nisam iznenađen susretom, ali sam veoma razočaran. Čak i ako je reč o bliskosti dve zemlje i naroda, pitanje je da li treba da idete na inauguraciju predsednika čiji izbor ni legalno ni politički nije kontrolisan, gde je svaka kritika ugušena? Otići na inauguraciju sa tim saznanjem, po meni, nema mnogo veze sa rusko-srpskim odnosima, već sa povezivanjem sa Putinovim režimom kako biste ostvarili neku korist. Šta god Vučić video kao korist, ima i mnogo opasnosti. SAD i Evropa poštuju samostalne odluke Srbije, ali preispitujemo njihovu promišljenost. Srbija je na evropskom putu, mi to podržavamo, poštujemo i odluku Srbije da bude vojno neutralna i da se ne priključi NATO-u. Ali, ako lideri u Beogradu misle da Rusija štiti njihove interese, treba da razmisle ponovo. Interes Rusije nije u negovanju prijateljstva, nego ometanju integracija u EU i NATO. Srbija treba još jednom da razmisli u kom pravcu ide, i jednom će morati da donese konačnu odluku – zbog ulaska u EU, rešavanja pitanja Kosova."

Glas Amerike: Vučić je pitao Putina da mu pomogne u rešavanju pitanja Kosova, ali smo čuli i da Rusija neće direktno učestovati u dijalogu Beograda i Prištine. Čini se da dijalog u Briselu ne funkcioniše. Da li će SAD nešto učiniti da se situacija promeni?

"Mislim da dijalog i dalje treba da vodi EU. SAD mogu, iza kulisa, da podržavaju i ohrabruju određene poteze Srbije i Kosova. Ja često savetujem onima koji u SAD donose odluke da ne mora sve da bude predmet dijaloga: poput Specijalnog suda za ratne zločine koji mora da reši Priština ili ubistva braće Bitići koje mora da reši Beograd. Videli smo mnogo odluka „milo za drago“. Obe strane treba da shvate da ustupci nisu znak slabosti. Bez namere da umanjujem ozbiljnost situacije, moram da kažem da se ponekad ponašaju kao deca. Lideri obe strane moraju da pokažu zrelost i preokrenu momentum. Ne mislim da treba da postoji rok za rešavanje pitanja Kosova, ali što pre to bolje. Razumem da je stvar kompleksna, postoji otpor javnosti i u Srbiji i na Kosovu. Neka su koraci mali, bitno je da se ide napred."

Glas Amerike: Freedom House je u novom izveštaju upozorio na eroziju institucija, centralizaciju i personalizaciju moći u Srbiji. Šta Vam to govori o stanju demokratije?

Da je u opasnosti. I moramo da prihvatimo tu činjenicu. Verujem da, pored toga što želite da imate stabilnost ili rešite pitanje Kosova, ne treba sve ostalo da zapostavite. Ohrabrio bih Stejt department i vlade evropskih zemalja da ostanu fokusirane na realnost – opadanje demokratskih normi u Srbiji. Situacija je slična u Crnoj Gori i mnogim drugim zemljama u regionu."

Glas Amerike: Na šta ukazuje to što je u Crnoj Gori Milo Đukanović na vlasti skoro 30 godina?

"Kada je reč o izboru Mila Đukanovića za predsednika, ja bih se kao Amerikanac bih vratio jednom od naših očeva osnivača, Džordžu Vašingtonu. Nije mu bio potreban ustavni amandman niti zakoni: kada je bio general, sišao je sa pozicije predsednika, bio je predsednik u dva mandata i potom sišao s vlasti. Dakle, on je bio presedan, a presedani određuju demokratiju isto kao i ustav. Kao osnivač nezavisne Crne Gore, Đukanović treba da vidi šta još može dobro da uradi za Crnu Goru. Možda je to u nekom trenutku i da kaže: „Možete i bez mene, nisam vam više potreban“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG