Osam miliona tona plastike svake godine završi u okeanima, što ozbiljno ugrožava morske vrste i ulazi u lanac ishrane. Novi dokumentarni film pod nazivom „Plastični okean“ bavi se ovim problemom, i predlaže eventualno rešenje.
Plastični talog i otpad – bolest svetskih okeana. Filmska ekipa proputovala je planetu kako bi zabeležila to smeće. Džuli Andersen iz Fondacije plastični okeani, kaže da je ono što vidimo, samo vrh ledenog brega.
“Polovina tog otpada zapravo potone, neka plastika potone do dna, a ono što ostane na površini se zapravo razlaže”.
Filmska ekipa je pronašla otpad u strujnim vrtlozima, odnosno kružnim strujama u kojima se taloži velika koncentracija zagađenja u Atlantskom, Indijskom i Tihom okeanu – ili kako ga neki nazivaju plastično ostrvo.
“Ono što smo pronašli u centru Tihog okeana nije bilo plutajuće ostrvo od plastike. Ono što smo pronašli je plastični smog koji se natopio u vodi”, kaže producent filma Adam Lajpcig.
Otpaci zagađuju lanac ishrane, ponekad vidno, ali više na mikroskopskom nivou gde plastične čestice dolaze u dodir sa drugim zagađivačima.
“Teški metali, farmaceutski otpaci, industrijski otpad. To deluje kao magnet. Ti otrovi kupe plastiku, a kada morske životinje progutaju plastiku, ti toksini se gomilaju u njihovom masnom tkivu”, ističe Lajpcig.
A zatim ih konzumiraju druge morske vrste i ljudi. Kina, Indonezija, Filipini, Tajland i Vijetnam su najgori zagađivači plastikom. Sjedinjene Države, iako na prvom mestu po reciklaži, su među 20 najvećih zagađivača, s obzirom da se plastika pravi i koristi u ogromnim količinama.
Pokreti za borbu protiv ovog problema javljaju se širom sveta, a među njima je i jedan centar za reciklažu u Libanu. Andersen međutim kaže da ljudi mogu više da pomognu.
“Smanjite upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, slamčice, plastične čaše, plastične boce za vodu, plastične kese i nađite alternative poput materijala za vše korišćenja”.
Anderson podseća da su zdravi okeani neophodni za preživljavanje planete.