Poslednji zvanični centar za azilante u Srbiji nalazi se na krajnjem severu zemlje, blizu granice sa Mađarskom. Na 200 kilometara od Beograda, migranti su sami otkrili gradić Kanjižu, u kome bi se kratko odmorili i pripremili za sledeći korak na svom putu – prelazak u Mađarsku, to jest ulazak u Evropsku Uniju.
Na prostoru gradskog vašarišta pre oko mesec i po dana otvoren je prihvatni kamp i stvari polako počinju da dolaze u red.
"To je haos koji funkcioniše. Jako teško izlazimo na kraj, a naročito nam je bio težak period od pre tri meseca, do pre dve nedelje. Kad još ceo sistem nije funkcionisao kako treba. A tu prevashodno mislim i na državne organe, i na policiju, i na sve prateće institucije unutar UNHCR-a. Taj sistem sada počinje da oživljava stvarno", kaže potpredsednik Opštine Kanjiža, Robert Lacko.
U Kanjižu azilanti dolaze ili direktno iz Preševa, gde ulaze u Srbiju, ili iz Beograda. Kapacitet kampa je 800 mesta, izbeglice imaju obezbeđene šatore, tuševe i mokre čvorove, medicinsku negu, 150 porodičnih obroka. Kamp u Kanjiži je vrlo frekventan, azilanti se kratko zadržavaju, žureći da nastave put na sever.
"Juče smo imali rekordan broj dolazaka – 57 autobusa i 3.500 azilanata je došlo u Kanjižu. Znači, tokom jučerašnjeg dana je bilo oko 3.500 dolazaka azilanata, i odraslih, i dece, i žena. A jutros je na nekom našem brojanju je bilo oko 400", priča Petar Božović iz Komesarijat za izbeglice i migracije.
U grupi Sirijaca koju zatičemo u kampu, student ekonomije Azad najbolj govori engleski i priča da deo njegove grupe želi u Nemačku, deo u Švajcarsku.
"Napustio sam Siriju pre mesec dana. Prvo sam otišao u Tursku, gde sam ostao 15 dana. U Grčkoj još dva-tri dana, Makedoniji dva dana. Ovde u Srbiji smo nedelju dana", priča Azad.
Advokat iz Damaska Mohamed je preživeo napad komandosa na otvorenom moru, na putu iz Turske u Grčku. Izgubio je sve što ima, uključujući i dokumenta. Ne veruje da će se ikada vratiti tamo odakle je otišao, i potpunu je svestan onoga što tek čeka azilante kada stignu u Nemačku, Holandiju, Švedsku, ili gde god da su krenuli.
"Nije lako uklopiti se, to je novi način života, novi jezik, novi običaji, nova klima. Mi moramo da prihvatamo to polako, korak po korak. Moramo da budemo svesni zakona tamo gde stignemo. Jer je zakonodavstvo u našoj zemlji potpuno drugačije nego zakonodavstvo u Evropi", kaže Mohamed.
Azada, Mohameda i ostale azilante na putu ka severu već sutradan presrela je kiša i hladno vreme. To je ono o čemu razmišljaju i što brine nadležne u prihvatnom centru u Kanjiži.
"Zima nam je na vratu. Zima je već stigla jer ovim ljudima je već hladno uveče i ujutru. To je normalno. Momentalno imamo dovoljno ćebadi sa kojima donekle rešavamo tu situaciju. Ovim šatori koje vidite, oni su faktički zimski šatori. Ali unutrašnji deo je već potpuno razoren. Mi nemamo fizički druge prostore ovde, objekte, gde bismo ih mogli smestiti. Niti imamo vremena sad da počnemo da gradimo nešto. Mi stojimo i čekamo da država preduzme korake. Dokle god možemo, mi ćemo izdržati, a to je još dve-tri nedelje. Ja mislim da ovo više ne može da funkcioniše", smatra Lacko.
Na kraju, u Kanjiži pomalo strahuju od približavanja 15. septembra, kada stupaju na snagu oštrije kazne za ilegalan ulazak u Mađarsku. Takva mogla bi da izazove zastoj na migrantskom putu i stvori čep na severu Srbije, a u Kanjiži i okolnim mestima nisu sigurni da li bi mogli da nose sa tako velikim brojem azilanata.