U slučaju gradjanskog rata u Siriji, Kina i Rusija su zajedno blokirale strožije mere protiv predsednika Bašara al-Asada, osudjujući stranu podršku pobunjenicima kao kršenje sirijskog suvereniteta.
Medjutim, Kina se tiho razišla od Rusije u pogledu Krima – povodom istog pitanja - suvereniteta.
Hong Lei je portparol Kineskog ministarstva spoljnih poslova.
"Kina je oduvek poštovala suverenitet i teritorijalni integritet svih država. Kriza na Krimu treba da bude rešena politički, u okviru reda i zakona. Pozivamo sve strane da ostanu mirne i ispoljavaju uzdržanost kako bi se izbegla dalja eskalacija tenzija.”
Kina ne želi ništa što bi moglo da ohrabri separatističke tenzije, zbog čega je Krim potez koji može skupo da košta Rusiju, kaže profesor Američkog Univerziteta Kit Darden.
"Kina ima veoma striktnu anti-secesionističku politiku “jedinstvene Kine”. Potrebna joj je medjunarodna podrška zbog pozicije prema Tajvanu. Ideja da bi narodnim referendumom jedan deo neke zemlje mogao da odluči da više nije deo te zemlje bez odobrenja centralne vlade je nešto što na šta Kina nikada neće pristati. Zato Rusija tim potezom izaziva sopstvenu izolaciju.”
Kada je Rusija uložila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o Krimu, Kina je bila uzdržana, navodeći da treba uložiti veće napore u cilju de-eskalacije krize.
Američki zvaničnici navode da se vrlo često konsultuju sa Kinom u pogledu Ukrajine, u nastojanju da dalje izoluju Rusiji prikazujući njene poteze na Krimu kao zaobilaženje medjunarodnih normi. Portparol Stejt Departmenta Džen Psaki ukazuje:
"I dalje se nadamo da postoji saglasnost i saradnja mnogih članica medjunarodne zaejdnice, uključujući Kinu, u pogledu nelegalnih koraka koje je preduzela Rusija u ovom slučaju, a pritisak na nju ne treba da izvrše samo SAD već i zemlje širom sveta.”
Činjenica da su ruski vojnici preuzeli kontrolu u delu bivše sovjetske republike takodje otvara pitanja o tome da li Moskva može da održi status kvo iz perioda posle Hladnog rata.
"Kazahstan je, na primer, veoma uznemiren idejom da etničko rusko stanovništvo treba da dobije pravo da odlučuje o tome da li će se odvojiti od svoje zemlje i pripojiti Ruskoj Federaciji. Unutar Zajednice nezavisnih država, Rusija je poštovala princip suvereniteta, i to je delimično razlog što ima dobre odnose sa Kazahstanom i nekim od svojih suseda. Poništavanje tog principa izazvaće dosta veliki haos u tim odnosima.”
Predsednik Vladimir Putin kaže da se Rusiji ne može pripisivati krivica za krizu na Krimu, i sazvao je za početak aprila sastanak postsovjetske Zajednice nezavisnih država da bi se raspravljalo o krizi u Ukrajini.
Medjutim, Kina se tiho razišla od Rusije u pogledu Krima – povodom istog pitanja - suvereniteta.
Hong Lei je portparol Kineskog ministarstva spoljnih poslova.
"Kina je oduvek poštovala suverenitet i teritorijalni integritet svih država. Kriza na Krimu treba da bude rešena politički, u okviru reda i zakona. Pozivamo sve strane da ostanu mirne i ispoljavaju uzdržanost kako bi se izbegla dalja eskalacija tenzija.”
Kina ne želi ništa što bi moglo da ohrabri separatističke tenzije, zbog čega je Krim potez koji može skupo da košta Rusiju, kaže profesor Američkog Univerziteta Kit Darden.
"Kina ima veoma striktnu anti-secesionističku politiku “jedinstvene Kine”. Potrebna joj je medjunarodna podrška zbog pozicije prema Tajvanu. Ideja da bi narodnim referendumom jedan deo neke zemlje mogao da odluči da više nije deo te zemlje bez odobrenja centralne vlade je nešto što na šta Kina nikada neće pristati. Zato Rusija tim potezom izaziva sopstvenu izolaciju.”
Kada je Rusija uložila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o Krimu, Kina je bila uzdržana, navodeći da treba uložiti veće napore u cilju de-eskalacije krize.
Američki zvaničnici navode da se vrlo često konsultuju sa Kinom u pogledu Ukrajine, u nastojanju da dalje izoluju Rusiji prikazujući njene poteze na Krimu kao zaobilaženje medjunarodnih normi. Portparol Stejt Departmenta Džen Psaki ukazuje:
"I dalje se nadamo da postoji saglasnost i saradnja mnogih članica medjunarodne zaejdnice, uključujući Kinu, u pogledu nelegalnih koraka koje je preduzela Rusija u ovom slučaju, a pritisak na nju ne treba da izvrše samo SAD već i zemlje širom sveta.”
Činjenica da su ruski vojnici preuzeli kontrolu u delu bivše sovjetske republike takodje otvara pitanja o tome da li Moskva može da održi status kvo iz perioda posle Hladnog rata.
"Kazahstan je, na primer, veoma uznemiren idejom da etničko rusko stanovništvo treba da dobije pravo da odlučuje o tome da li će se odvojiti od svoje zemlje i pripojiti Ruskoj Federaciji. Unutar Zajednice nezavisnih država, Rusija je poštovala princip suvereniteta, i to je delimično razlog što ima dobre odnose sa Kazahstanom i nekim od svojih suseda. Poništavanje tog principa izazvaće dosta veliki haos u tim odnosima.”
Predsednik Vladimir Putin kaže da se Rusiji ne može pripisivati krivica za krizu na Krimu, i sazvao je za početak aprila sastanak postsovjetske Zajednice nezavisnih država da bi se raspravljalo o krizi u Ukrajini.