Džon Brenan, direktor Centralne obaveštajne agencije, CIA, poriče da je njegova služba hakovala kompjutere članova Kongresa kako tvrdi demokratska senatorka Dajen Fajnstajn, koja predsedava senatskim Odborom za obaveštajna pitanja. Novinar Glasa Amerike prenosi da je spor koji traje godinama, tek sinoć izbio u javnost.
2002., ubrzo posle američke invazije na Avganistan, CIA je počela da pritvara i saslušava osobe osumnjičene za terorizam. Nekoliko godina kasnije, senatski Odbor za obaveštajna pitanja pokrenuo je istragu o metodama ispitivanja zatvorenika u tom periodu - koje su kako se navodi - obuhvatale i mučenje.
2009., CIA je odobrila grupi kongresnih istraživača pristup svojim kompjuterima u kojima su se nalazili poverljivi dokumenti o tim metodama. Međutim, Dajen Fajnstajn, senatorka i predsednica Odbora za obaveštajna pitanja, izjavila je juče da je CIA na nezakonit način obustavila pomenuti pristup zaduženom kongresnom osoblju.
“Ukratko, to je tačno ona vrsta mešanja u naš rad od strane CIA, koji smo od starta hteli da izbegnemo.”
Uticajna demokratska senatorka je istakla da akcije CIA ugrožavaju nezavisnost Senata i njegove nadzorne uloge nad radom vladinih agencija.
“Ozbiljno sam zabrinuta da je CIA prekršila ustavno načelo podele vlasti.”
CIA tvrdi da su istražitelji senatskog odbora za obaveštajna pitanja nezakonito prisvojili poverljiva dokumenta o metodama zatvaranja i isleđivanja osumnjičenih osoba. Direktor CIA, Džon Brenan je izjavio da njegova služba nije nastojala da omete rad odbora, niti je hakovala senatske kompjutere.
“Što se tiče optužbi o hakovanju senatskih kompjutera, to ne može da bude dalje od istine. Nismo to činili. To je jednostavno nije razumno, nema nikakve veze sa onim što mi radimo.”
Portparol Bele kuće Džej Karni se nije izjasnio ni za jednu stranu u tom sporu.
“Videli ste danas da je direktor CIA rekao da nije bilo nikavih neprimirenih aktivnosti službenika agencije i da želi da ispita sve o tome. Predsednik se svakako slaže sa tim.”
Senatski izveštaj, na 6.300 stranica, nije objavljen za javnost. Zakonodavci navode da se u njemu iznose detalji o upotrebi voterbordinga prilikom isleđivanja, kao i druge ekstremne metode koje je CIA primenjivala u Iraku i Avganistanu. U uzveštaju pripremanom pune četiri godine, koji je koštao 40 miliona dolara, se takođe navodi da je CIA netačno informisala predsednika, Kongres i javnost o značaju obaveštajnih podataka dobijenih spornim programom isleđivanja.
2002., ubrzo posle američke invazije na Avganistan, CIA je počela da pritvara i saslušava osobe osumnjičene za terorizam. Nekoliko godina kasnije, senatski Odbor za obaveštajna pitanja pokrenuo je istragu o metodama ispitivanja zatvorenika u tom periodu - koje su kako se navodi - obuhvatale i mučenje.
2009., CIA je odobrila grupi kongresnih istraživača pristup svojim kompjuterima u kojima su se nalazili poverljivi dokumenti o tim metodama. Međutim, Dajen Fajnstajn, senatorka i predsednica Odbora za obaveštajna pitanja, izjavila je juče da je CIA na nezakonit način obustavila pomenuti pristup zaduženom kongresnom osoblju.
“Ukratko, to je tačno ona vrsta mešanja u naš rad od strane CIA, koji smo od starta hteli da izbegnemo.”
Uticajna demokratska senatorka je istakla da akcije CIA ugrožavaju nezavisnost Senata i njegove nadzorne uloge nad radom vladinih agencija.
“Ozbiljno sam zabrinuta da je CIA prekršila ustavno načelo podele vlasti.”
CIA tvrdi da su istražitelji senatskog odbora za obaveštajna pitanja nezakonito prisvojili poverljiva dokumenta o metodama zatvaranja i isleđivanja osumnjičenih osoba. Direktor CIA, Džon Brenan je izjavio da njegova služba nije nastojala da omete rad odbora, niti je hakovala senatske kompjutere.
“Što se tiče optužbi o hakovanju senatskih kompjutera, to ne može da bude dalje od istine. Nismo to činili. To je jednostavno nije razumno, nema nikakve veze sa onim što mi radimo.”
Portparol Bele kuće Džej Karni se nije izjasnio ni za jednu stranu u tom sporu.
“Videli ste danas da je direktor CIA rekao da nije bilo nikavih neprimirenih aktivnosti službenika agencije i da želi da ispita sve o tome. Predsednik se svakako slaže sa tim.”
Senatski izveštaj, na 6.300 stranica, nije objavljen za javnost. Zakonodavci navode da se u njemu iznose detalji o upotrebi voterbordinga prilikom isleđivanja, kao i druge ekstremne metode koje je CIA primenjivala u Iraku i Avganistanu. U uzveštaju pripremanom pune četiri godine, koji je koštao 40 miliona dolara, se takođe navodi da je CIA netačno informisala predsednika, Kongres i javnost o značaju obaveštajnih podataka dobijenih spornim programom isleđivanja.