2013. godine dogodila su se nova previranja na Bliskom istoku, dok su nastavili da se osećaju efekti narodnih pobuna u šest zemalja. Izraelu je to donelo pomešana osećanja olakšanja i neizvesnosti.
Inicijativa da se okonča iranski potencijalni program nuklearnog naoružanja zadala je najveću brigu izraelskim liderima. Retko ko veruje da je Iran ozbiljan u nameri da napusti program čije postojanje poriče. Efraim Kam je analitičar Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu.
"Iranci nisu uložili toliko truda i novca da bi ga sada zaustavili, bez obzira na svoje ekonomske nevolje. Zato oni sada pokušavaju da manevrišu, da daju nešto, dobiju mnogo više nego što daju, i kada dodje pravi trenutak nastave svoj nuklearni program.”
Izraelski lideri takodje prate rat u Siriji. Dopada im se to što borbe odvlače pažnju i apsorbuju resurse sirijske vlade i njenih saveznika – Irana i Hezbolaha. Medjutim, ta situacija mora da se prati, kaže Eli Karmon iz Medjunarodnog instituta za antiterorizam.
"Ko će kontrolisati prostranu teritoriju koja je sada pod kontrolom desetina malih organizacija, džihadista, salafista, nekih od lokalnih vodja parajedinica?”
Sirijski konflikt je pojačao tenzije izmedju sunitske i šiitske grane Islama širom regiona. Efraim Kam kaže da i to ide u prilog Izraelu, iako je dolazak tolikog broja boraca zabrinjavajući.
"Brine nas što će u odredjenom trenutku, kada sukobi utihnu, ti ljudi pokušati da se suprotstave nama. To je problem, iako ne sada, nije neposredna opasnost. Ono što nam se neposredno dogadja su relativno mali incidenti ali u nekom trenutku u budućnosti bi to moglo da se promeni.”
Vojni puč u Egiptu doneo je olakšanje izraelskim zvaničnicima. Nova vlada u Kairu je gušila terorističke aktivnosti na Sinaju, u blizini Izraela, i želi da oslabi anti-izraelski pokret Hamas koji vlada Gazom.
Obnova mirovnih pregovora sa Palestincima posle tri godine zastoja donela je izvesnu nadu ali većina posmatrača nije optimistična. Eli Karmon kaže da obe strane sputavaju pripadnici tvrde struje.
"Mislim da nam je potreban prelazni sporazum kojim bi se, u veoma kratkom roku, Palestincima dali simbolični teritorijalni ustupci, mnogo veća sloboda kretanja, ekonomski podsticaji i jedan veoma uopšteni okvir u kojem bi se razmatralo konačno rešenje.”
Palestinci su pesimisti. Ne veruju da je Izrael spreman da im da ustupke, kao što je zamrzavanje gradnje naselja na Zapadnoj obali, kaže Hali Abdul Mahdi iz istraživačkog instituta Pasia u Istočnom Jerusalimu.
"Nas drže i nastaviće da nas drže potisnute i sputane u situaciji ‘autonomija minus’, pod vojnom upravom Izraela, pod kontrolom snaga Zapada, dok će nastaviti da drže mediokritete na položajima kao što su opštinske vlasti.”
Izraelski lideri kažu da su spremni da načine ustupke, ali da su im potrebne bezbednosne garancije. Medjutim, s obzirom na sve veći broj incidenata u protekloj godini, to deluje sve manje verovatno.
Inicijativa da se okonča iranski potencijalni program nuklearnog naoružanja zadala je najveću brigu izraelskim liderima. Retko ko veruje da je Iran ozbiljan u nameri da napusti program čije postojanje poriče. Efraim Kam je analitičar Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Tel Avivu.
"Iranci nisu uložili toliko truda i novca da bi ga sada zaustavili, bez obzira na svoje ekonomske nevolje. Zato oni sada pokušavaju da manevrišu, da daju nešto, dobiju mnogo više nego što daju, i kada dodje pravi trenutak nastave svoj nuklearni program.”
Izraelski lideri takodje prate rat u Siriji. Dopada im se to što borbe odvlače pažnju i apsorbuju resurse sirijske vlade i njenih saveznika – Irana i Hezbolaha. Medjutim, ta situacija mora da se prati, kaže Eli Karmon iz Medjunarodnog instituta za antiterorizam.
"Ko će kontrolisati prostranu teritoriju koja je sada pod kontrolom desetina malih organizacija, džihadista, salafista, nekih od lokalnih vodja parajedinica?”
Sirijski konflikt je pojačao tenzije izmedju sunitske i šiitske grane Islama širom regiona. Efraim Kam kaže da i to ide u prilog Izraelu, iako je dolazak tolikog broja boraca zabrinjavajući.
"Brine nas što će u odredjenom trenutku, kada sukobi utihnu, ti ljudi pokušati da se suprotstave nama. To je problem, iako ne sada, nije neposredna opasnost. Ono što nam se neposredno dogadja su relativno mali incidenti ali u nekom trenutku u budućnosti bi to moglo da se promeni.”
Vojni puč u Egiptu doneo je olakšanje izraelskim zvaničnicima. Nova vlada u Kairu je gušila terorističke aktivnosti na Sinaju, u blizini Izraela, i želi da oslabi anti-izraelski pokret Hamas koji vlada Gazom.
Obnova mirovnih pregovora sa Palestincima posle tri godine zastoja donela je izvesnu nadu ali većina posmatrača nije optimistična. Eli Karmon kaže da obe strane sputavaju pripadnici tvrde struje.
"Mislim da nam je potreban prelazni sporazum kojim bi se, u veoma kratkom roku, Palestincima dali simbolični teritorijalni ustupci, mnogo veća sloboda kretanja, ekonomski podsticaji i jedan veoma uopšteni okvir u kojem bi se razmatralo konačno rešenje.”
Palestinci su pesimisti. Ne veruju da je Izrael spreman da im da ustupke, kao što je zamrzavanje gradnje naselja na Zapadnoj obali, kaže Hali Abdul Mahdi iz istraživačkog instituta Pasia u Istočnom Jerusalimu.
"Nas drže i nastaviće da nas drže potisnute i sputane u situaciji ‘autonomija minus’, pod vojnom upravom Izraela, pod kontrolom snaga Zapada, dok će nastaviti da drže mediokritete na položajima kao što su opštinske vlasti.”
Izraelski lideri kažu da su spremni da načine ustupke, ali da su im potrebne bezbednosne garancije. Medjutim, s obzirom na sve veći broj incidenata u protekloj godini, to deluje sve manje verovatno.