Sadašnji, 113. Kongres, najneproduktivniji je u istoriji SAD. Predstavnički dom i Senat usvojili su svega 57 zakonskih predloga, koje je potpisao predsednik Barak Obama. Analitičari smatraju da je čak i za podeljenu administraciju, gde demokrate kontrolišu Belu kuću i Senat, a republikanci Predstavnički dom, učinak zakonodavaca - sumoran. Većina tih analitičara ne očekuje dramatične promene iduće godine, dok se zakonodavci spremaju za kongresne izbore u novembru 2014.
Zakon o imigracionoj refomi je usvojen u Senatu, ali još nije ni uzet u razmatranje u Predstavničkom domu. To je podstaklo neke aktiviste na danima, pa čak i nedeljama štrajkuju glađu, kako bi privukli pažnju zakonodavaca.
Lider manjine u Predstavničkom domu Nensi Pelosi sumirala je frustraciju demokrata.
“Ova institucija je u haosu. Moramo uspostaviti red”.
Većinski republikanci kontrolišu dnevni red u Predstavničkom domu i proveli su mnogo vremena usvajajući mere kojim bi se ukinuo ili odložio predsednikov zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Budžetski analitičar Sten Kolender kaže:
“Oni su glasali 37 puta da opozovu ‘Obamaker’, znajući sasvim sigurno da neće biti uspešni. Ono što su na kraju postigli je veoma, veoma malo. To je bilo sasvim predvidivo, i sigurno je da će se sa tom praksom nastaviti, osim u slučaju neke velike krize”.
Republikansko protivljenje “Obamakeru” dovelo je u oktobru do dvonedeljnog zatvaranja federalne vlade, a u svemu su se istakle konzervativne grupe. Dva meseca kasnije, predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner kritikovao je neke republikance, rekavši da su gurnuli stranku u uzaludan sukob u vezi sa budžetom.
“Dan pre nego što je federalna vlada ponovo počela da radi, jedna osoba iz tih grupa je ustala i rekla, da se nikada nije ni verovalo da će njihova akcija biti produktivna. ‘Da li se šalite’”
Stjuart Rotenberg prati rad Kongresa, kao politički izveštač:
“Republikanci, demokrate i nezavisni, svi misle da je rad Kongresa bio neuspešan, da se ta institucija nije pozabavila najtežim problemima ove zemlje, da se zakonodavci svađaju, i da su sve to politička prepucavanja. Svaka strana okrivljuje drugu, tako da u to nema sumnje. Kongres, kao institucija, sada uživa najnižu podršku, koju sam ikada video”.
Dugogodišnji republikanski senator Džon Mekejn se slaže:
“Američki narod, s punim pravom, ne ceni nas baš previše. Naša popularnost je sada devet odsto. I kada je ta popularnost toliko niska, setite se 90-tih i 80-tih godina prošlog veka, kada je podrška građana bila iznad 60 odsto. Nije uvek bilo ovako”.
Senator Mekejn kaže da je atmosfera u Kongresu najotrovnija u poslednjih 30 godina, otkad on služi na Kapitol Hilu. On kaže da bi zakonodavci trebalo da shvate da je moguće postići kompromisno rešenje i usvojiti zakone, a da se pri tome ne kompromituju principi.
Zakon o imigracionoj refomi je usvojen u Senatu, ali još nije ni uzet u razmatranje u Predstavničkom domu. To je podstaklo neke aktiviste na danima, pa čak i nedeljama štrajkuju glađu, kako bi privukli pažnju zakonodavaca.
Lider manjine u Predstavničkom domu Nensi Pelosi sumirala je frustraciju demokrata.
“Ova institucija je u haosu. Moramo uspostaviti red”.
Većinski republikanci kontrolišu dnevni red u Predstavničkom domu i proveli su mnogo vremena usvajajući mere kojim bi se ukinuo ili odložio predsednikov zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Budžetski analitičar Sten Kolender kaže:
“Oni su glasali 37 puta da opozovu ‘Obamaker’, znajući sasvim sigurno da neće biti uspešni. Ono što su na kraju postigli je veoma, veoma malo. To je bilo sasvim predvidivo, i sigurno je da će se sa tom praksom nastaviti, osim u slučaju neke velike krize”.
Republikansko protivljenje “Obamakeru” dovelo je u oktobru do dvonedeljnog zatvaranja federalne vlade, a u svemu su se istakle konzervativne grupe. Dva meseca kasnije, predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner kritikovao je neke republikance, rekavši da su gurnuli stranku u uzaludan sukob u vezi sa budžetom.
“Dan pre nego što je federalna vlada ponovo počela da radi, jedna osoba iz tih grupa je ustala i rekla, da se nikada nije ni verovalo da će njihova akcija biti produktivna. ‘Da li se šalite’”
Stjuart Rotenberg prati rad Kongresa, kao politički izveštač:
“Republikanci, demokrate i nezavisni, svi misle da je rad Kongresa bio neuspešan, da se ta institucija nije pozabavila najtežim problemima ove zemlje, da se zakonodavci svađaju, i da su sve to politička prepucavanja. Svaka strana okrivljuje drugu, tako da u to nema sumnje. Kongres, kao institucija, sada uživa najnižu podršku, koju sam ikada video”.
Dugogodišnji republikanski senator Džon Mekejn se slaže:
“Američki narod, s punim pravom, ne ceni nas baš previše. Naša popularnost je sada devet odsto. I kada je ta popularnost toliko niska, setite se 90-tih i 80-tih godina prošlog veka, kada je podrška građana bila iznad 60 odsto. Nije uvek bilo ovako”.
Senator Mekejn kaže da je atmosfera u Kongresu najotrovnija u poslednjih 30 godina, otkad on služi na Kapitol Hilu. On kaže da bi zakonodavci trebalo da shvate da je moguće postići kompromisno rešenje i usvojiti zakone, a da se pri tome ne kompromituju principi.