O aktivnostima SAD i savezničkih zemalja u domenu obaveštajnih aktivnosti, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa politikologom i publicistom, Stivenom Majerom.
Majer: "U domenu obaveštajnih aktivnosti ne postoji nešto što bi se moglo nazvati zajedničkom strategijom SAD i Evrope. Saradnja sa, recimo, evropskim zemljama se uglavnom odvija po specifičnim pitanjima i nije sveobuhvatne prirode. Mi, medjutim, immo sporazume o nešpijuniranju sa Engleskom, ali često nemamo poverenja u Francuze, a ponekad ni u Nemce. Dakle, sveobuhvatniji pristup obaveštajnoj delatnosti nije razradjen."
Glas Amerike: Kakva je saradnja medju samim američkim obaveštajnim agencijama?
Majer: "U SAD, mi imamo 16 obaveštajnih agencija. Dugo nije bilo značajnije sradnje medju njima, mada je neretko to tako bilo i planirano, odnosno namerno. Kao što je jedan od naših direktora Centralne obaveštajen agencije svojevremeno rekao: „Neka se stvori atmosfera konkurencije medju agencijama,“ dok su drugi zagovarali kooprativniji odnos. Nakon terorističkih napada na SAD, 201, i sa stvaranjem pozicije Nacionalnog direktora obaveštajnih službi, očekivala se veća saradnja medju obaveštajnim agencijama, do čega nije došlo, tako da i dalje imate konkurenciju i nedovoljnu saradnju.
Glas Amerike: Zašto prijateljske zemlje špijuniraju jedna na drugu?
Majer: "Činjenica da smo prijateljske zemlje, ne znači da tu ne postoji konkurencija i takmičenje u pribavljanju podataka. Vlade uvek rade na postizanju što boljih rezultata, i špijuniranje postoji ne samo u borbi protiv terorizma, već i iz ekonomskih, diplomatskih i drugih razloga. Pored toga, imate interesantan novi fenomen: Savezništva više nemaju tu važnost koju su imala ranije.
Naime, više ne postoji Varšavski pakt, NATO je fleksibilniji, a po nekima i manje relevantan, tako da bilateralni odnosi postaju važniji od kolektivnih, savezničkih, u svetlu globalizacije i novih odnosa medju zemljama, a u kontekstu pojave novih sila, što će se neminovno odraziti na odnose SAD sa Evropom, kako na političkom tako i na obaveštajnom planu, distanciranjem Vašingtona od kontinenta i preokupacije novim centrima moći."
Majer: "U domenu obaveštajnih aktivnosti ne postoji nešto što bi se moglo nazvati zajedničkom strategijom SAD i Evrope. Saradnja sa, recimo, evropskim zemljama se uglavnom odvija po specifičnim pitanjima i nije sveobuhvatne prirode. Mi, medjutim, immo sporazume o nešpijuniranju sa Engleskom, ali često nemamo poverenja u Francuze, a ponekad ni u Nemce. Dakle, sveobuhvatniji pristup obaveštajnoj delatnosti nije razradjen."
Glas Amerike: Kakva je saradnja medju samim američkim obaveštajnim agencijama?
Majer: "U SAD, mi imamo 16 obaveštajnih agencija. Dugo nije bilo značajnije sradnje medju njima, mada je neretko to tako bilo i planirano, odnosno namerno. Kao što je jedan od naših direktora Centralne obaveštajen agencije svojevremeno rekao: „Neka se stvori atmosfera konkurencije medju agencijama,“ dok su drugi zagovarali kooprativniji odnos. Nakon terorističkih napada na SAD, 201, i sa stvaranjem pozicije Nacionalnog direktora obaveštajnih službi, očekivala se veća saradnja medju obaveštajnim agencijama, do čega nije došlo, tako da i dalje imate konkurenciju i nedovoljnu saradnju.
Glas Amerike: Zašto prijateljske zemlje špijuniraju jedna na drugu?
Majer: "Činjenica da smo prijateljske zemlje, ne znači da tu ne postoji konkurencija i takmičenje u pribavljanju podataka. Vlade uvek rade na postizanju što boljih rezultata, i špijuniranje postoji ne samo u borbi protiv terorizma, već i iz ekonomskih, diplomatskih i drugih razloga. Pored toga, imate interesantan novi fenomen: Savezništva više nemaju tu važnost koju su imala ranije.
Naime, više ne postoji Varšavski pakt, NATO je fleksibilniji, a po nekima i manje relevantan, tako da bilateralni odnosi postaju važniji od kolektivnih, savezničkih, u svetlu globalizacije i novih odnosa medju zemljama, a u kontekstu pojave novih sila, što će se neminovno odraziti na odnose SAD sa Evropom, kako na političkom tako i na obaveštajnom planu, distanciranjem Vašingtona od kontinenta i preokupacije novim centrima moći."