Graditelji porodičnih kuća i stanova u Sjedinjenim Državama kažu da sve češće dobijaju narudžbe za domove u kojima mogu da žive zajedno pripadnici više generacija – od ostarelih roditelja čak do njihovih praunuka. Novinarka Glasa Amerike Elizabet Li posetila je grad Ervajn, u Kaliforniji, u kome je izgrađeno čitavo naselje za višegeneracijske porodice.
Razgledajući kuće na prodaju Ališa Bajasi našla je jednu u kojoj bi njena majka mogla da živi sa svojim roditeljima.
“Svaki dan vozi jedan sat da bi ih videla pa bi jednostavno bilo mnogo lakše i za nju i za njene roditelje kada bi mogli da žive zajedno”, kaže Ališa.
Sve kuće u ovom naselju imaju takozvani “stan za taštu” – poseban deo sa kuhinjicom, kupatilom i spavaćom sobom – idealno za osobe u pedesetim ili šezdesetim godinama, kaže direktor građevinske firme Five Point, Emil Hadad.
“Bejbi bumeri ulaze u godine u kojima im je ostao samo jedan od roditelja pa bi želeli da oni žive sa njima, umesto u staračkom domu”, kaže Hadad.
Anketa građevinske firme Pulte Group pokazala je da sve više vlasnika kuća očekuje da će živeti u proširenim porodicama.
Njena predstavnica, Kristin Pasternak, kaže da to obuhvata i ostarele roditelje i odraslu decu.
“Kao da se javlja izvestan kulturološki pomak, sa drugačijim gledištima prema višegeneracijskim porodicama koje žive u istom domu”, kaže Kristin Pasternak.
Anketa je takođe pokazala da mnoge od tih porodica planiraju ili proširivanje kuće ili kupovinu veće. Helen Artienda je iz jedne takve porodice.
“Tražim nekakvu ‘kuću u kući’ kako bi moj sin mogao da se vrati kada završi školovanje, jer ekonomija ovih dana ne stoji baš najbolje”, kaže Helen Artienda.
Profesor arhitekture i gerontologije, Viktor Regner, slaže se da je ekonomija jedan od najvažnijih razloga.
“2008. se mnogo toga dogodilo. Vrednost kuća je pala, pa mislim da se danas češće razmišlja o tome kako bi klasične kuće mogle da se podele na samostalne stambene jedinice”, kaže Regner.
Poslednji popis stanovništva u Americi takođe je pokazao povećan broj porodica sa tri i više generacija koje žive zajedno. Među njima najviše je Latinoamerikanaca, Afroamerikanaca i Azijata. Ali Regner kaže da taj trend podstiče ekonomija, a ne promene u kulturi.
“U mnogim zemljama trećeg sveta porodice žive tako jer im prihodi ne dozvoljavaju da kupuju dodatni prostor pa zato svi žive zajedno”, kaže Regner.
Regner kaže da su primeri za to Kina i Indija, ali dodaje da demografi u tim zemljama očekuju da će sa porastom standarda i ti ljudi početi da žive odvojeno. Ali u Americi, kaže on, gradnja većih kuća će možda steći popularnost jer dodatni prostor može i drugačije da se iskoristi, a da istovremeno podigne vrednost kuće.
Razgledajući kuće na prodaju Ališa Bajasi našla je jednu u kojoj bi njena majka mogla da živi sa svojim roditeljima.
“Svaki dan vozi jedan sat da bi ih videla pa bi jednostavno bilo mnogo lakše i za nju i za njene roditelje kada bi mogli da žive zajedno”, kaže Ališa.
Sve kuće u ovom naselju imaju takozvani “stan za taštu” – poseban deo sa kuhinjicom, kupatilom i spavaćom sobom – idealno za osobe u pedesetim ili šezdesetim godinama, kaže direktor građevinske firme Five Point, Emil Hadad.
“Bejbi bumeri ulaze u godine u kojima im je ostao samo jedan od roditelja pa bi želeli da oni žive sa njima, umesto u staračkom domu”, kaže Hadad.
Anketa građevinske firme Pulte Group pokazala je da sve više vlasnika kuća očekuje da će živeti u proširenim porodicama.
Njena predstavnica, Kristin Pasternak, kaže da to obuhvata i ostarele roditelje i odraslu decu.
“Kao da se javlja izvestan kulturološki pomak, sa drugačijim gledištima prema višegeneracijskim porodicama koje žive u istom domu”, kaže Kristin Pasternak.
Anketa je takođe pokazala da mnoge od tih porodica planiraju ili proširivanje kuće ili kupovinu veće. Helen Artienda je iz jedne takve porodice.
“Tražim nekakvu ‘kuću u kući’ kako bi moj sin mogao da se vrati kada završi školovanje, jer ekonomija ovih dana ne stoji baš najbolje”, kaže Helen Artienda.
Profesor arhitekture i gerontologije, Viktor Regner, slaže se da je ekonomija jedan od najvažnijih razloga.
“2008. se mnogo toga dogodilo. Vrednost kuća je pala, pa mislim da se danas češće razmišlja o tome kako bi klasične kuće mogle da se podele na samostalne stambene jedinice”, kaže Regner.
Poslednji popis stanovništva u Americi takođe je pokazao povećan broj porodica sa tri i više generacija koje žive zajedno. Među njima najviše je Latinoamerikanaca, Afroamerikanaca i Azijata. Ali Regner kaže da taj trend podstiče ekonomija, a ne promene u kulturi.
“U mnogim zemljama trećeg sveta porodice žive tako jer im prihodi ne dozvoljavaju da kupuju dodatni prostor pa zato svi žive zajedno”, kaže Regner.
Regner kaže da su primeri za to Kina i Indija, ali dodaje da demografi u tim zemljama očekuju da će sa porastom standarda i ti ljudi početi da žive odvojeno. Ali u Americi, kaže on, gradnja većih kuća će možda steći popularnost jer dodatni prostor može i drugačije da se iskoristi, a da istovremeno podigne vrednost kuće.