Ekspanzija je počela usled finansijske krize 2008, tako da trenutno svaki treći američki radnik radi honorarne poslove, pod ugovorom na određenim projektima ili ograničeno radno vrijeme, pokazuju podaci Saveza “frilensera”, privatne neprofitne organizacije. Novinarka Glasa Amerike Kerolajn Viver pripremila je priču o profesionalacima iz Njujorka, koji ne mogu da nađu dugoročno zaposlenje, jednom koji je na početku karijere i drugom, koji je blizu penzije.
Heri Zupnik, stručnjak za informacionu tehnologiju, otpušten je iz velike kompanije za telekomunikacije 2007. godine.
“Od tada, što je nešto više od šest godina, radio sam oko dvije godine, i to honorarno na određenim projektima. Dođete, radite na projektu, završite ga i odete”.
Zupnik se nadao da će biti djelimično penzionisan kada napuni 60 godina. Sada se međutim plaši da odbije bilo koji posao.
“Kada ne radim, plašim se da odem na odmor, zbog troškova, a i da ne bih propustio priliku da radim na nekom projektu”.
Korin Pulikaj, iako upola mlađa od Zupnika, nalazi se u sličnoj situaciji: radi na privremenim poslovima, dok studira dizajn i marketing. Prošle godine napustila je stalno zaposlenje, zato što nije postojala mogućnost napredovanja.
“Od tada, međutim, ne mogu da pronađem stalan posao, tako da sam morala da obavljam razne poslove na određeno vreme”.
Korin ističe da su dobro plaćeni, sigurni poslovi - sve ređi.
“Situacija je zastrašujuća. Mislim da se stvara novi ekonomski sistem, u kojem ste na neki način prepušteni sami sebi”.
Eksperti navode da oko trećine zaposlenih Amerikanaca ima privremena zaposlenja, radi pod ugovorom ili pola radnog vremena. Gotovo svi rade bez osiguranja, kao što je penzijsko, i ustaljenog radnog vremena i plate. Glavni razlozi su premještanje radnih mjesta u inostranstvo, te finansijsko restrukturiranje, smatra profesor sa odsjeka za biznis Univerziteta savezne države Pensilvanija Piter Kapeli, koji je za Glas Amerike govorio putem Skajpa.
“Kompanije ovih dana nisu sugurne da li će potražnja rasti ili padati i koliko dugo će projekti trajati. Nekada su radnici bili dugoročno zapošljavani i bili bi zadržavani i u slučaju lošeg poslovanja kompanije. To više nije slučaj”.
Kapeli ističe da se većina radnika ne odlučuje na obavljanje honorarnih poslova.
“Većina ljudi nema dovoljno duboke džepove, da bi takva vrsta poslova bila adekvatna za njih. Poslodavci ih međutim vciše vole i to im pomaže da ostanu konkurentni, tako da je u suštini ovo priča o pobjednicima i gubitnicima”.
Za Herija Zupnika, napori da pronađe posao, utiču na svaki aspekt njegovog života.
“Porodični život, prijateljstva, veze, samopouzdanje, način na koji se osjećam kada hodam ulicom”.
Zupnik je nedavno prihvatio posao na određeno vreme u Bafalu, šest sati vožnje od Njujorka.
U međuvremenu, Korin Pulikaj se nada da će joj diploma dizajnera poboljašati šanse da pronađe stalno zaposlenje.
Heri Zupnik, stručnjak za informacionu tehnologiju, otpušten je iz velike kompanije za telekomunikacije 2007. godine.
“Od tada, što je nešto više od šest godina, radio sam oko dvije godine, i to honorarno na određenim projektima. Dođete, radite na projektu, završite ga i odete”.
Zupnik se nadao da će biti djelimično penzionisan kada napuni 60 godina. Sada se međutim plaši da odbije bilo koji posao.
“Kada ne radim, plašim se da odem na odmor, zbog troškova, a i da ne bih propustio priliku da radim na nekom projektu”.
Korin Pulikaj, iako upola mlađa od Zupnika, nalazi se u sličnoj situaciji: radi na privremenim poslovima, dok studira dizajn i marketing. Prošle godine napustila je stalno zaposlenje, zato što nije postojala mogućnost napredovanja.
“Od tada, međutim, ne mogu da pronađem stalan posao, tako da sam morala da obavljam razne poslove na određeno vreme”.
Korin ističe da su dobro plaćeni, sigurni poslovi - sve ređi.
“Situacija je zastrašujuća. Mislim da se stvara novi ekonomski sistem, u kojem ste na neki način prepušteni sami sebi”.
Eksperti navode da oko trećine zaposlenih Amerikanaca ima privremena zaposlenja, radi pod ugovorom ili pola radnog vremena. Gotovo svi rade bez osiguranja, kao što je penzijsko, i ustaljenog radnog vremena i plate. Glavni razlozi su premještanje radnih mjesta u inostranstvo, te finansijsko restrukturiranje, smatra profesor sa odsjeka za biznis Univerziteta savezne države Pensilvanija Piter Kapeli, koji je za Glas Amerike govorio putem Skajpa.
“Kompanije ovih dana nisu sugurne da li će potražnja rasti ili padati i koliko dugo će projekti trajati. Nekada su radnici bili dugoročno zapošljavani i bili bi zadržavani i u slučaju lošeg poslovanja kompanije. To više nije slučaj”.
Kapeli ističe da se većina radnika ne odlučuje na obavljanje honorarnih poslova.
“Većina ljudi nema dovoljno duboke džepove, da bi takva vrsta poslova bila adekvatna za njih. Poslodavci ih međutim vciše vole i to im pomaže da ostanu konkurentni, tako da je u suštini ovo priča o pobjednicima i gubitnicima”.
Za Herija Zupnika, napori da pronađe posao, utiču na svaki aspekt njegovog života.
“Porodični život, prijateljstva, veze, samopouzdanje, način na koji se osjećam kada hodam ulicom”.
Zupnik je nedavno prihvatio posao na određeno vreme u Bafalu, šest sati vožnje od Njujorka.
U međuvremenu, Korin Pulikaj se nada da će joj diploma dizajnera poboljašati šanse da pronađe stalno zaposlenje.