Američki državni sekretar Džon Keri i iranski šef diplomatije Mohamed Džavad Zarif sastaju se danas kako bi započeli pregovore o iranskom nuklearnom programu. Razgovori u Ujedinjenim Nacijama podstiču opreznu nadu za napredak posle više decenija neuspelih diplomatskih napora.
Na društvenoj mreži Tviter, novi ministar inostranih poslova Irana, Džavad Zarif, izjavio je da je šansa ze rešenje nuklearnog pitanja istorijska. Zarif je svoje više obrazovanje stekao u Americi i tečno govori engleski. On će predvoditi iransku stranu na pregovorima o nuklearnom programu sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačkom. O nastavlja sa „ofanzivom šarma“ koju je pokrenuo novi predsednik Irana Hasan Rohani, koji je izjavio:
“Iran traga za konstruktivnim pristupom sa drugim zemljama zasnovanom na uzajamnom poštovanju i zajedničkim interesima i u istim okvirima ne želi da zaoštrava tenzije sa Sjedinjenim Državama.”
Američki predsednik Barak Obama izjavio je da diplomatski put mora da bude proveren.
“Povodom najave predsednika Rohanija da želi da postigne sporazum, ovlastio sam Džona Kerija da razmotri ta nastojanja sa iranskom vladom.”
Iranska ekonomija, se posle više faza sankcija suočava sa ozbiljnim problemima. I to je, prema rečima analitičara Aleksa Vatanke, navelo Iran da poboljša odnose.
“Ono što smo čuli od predsednika Obame i predsednika Rohanija i iranskih verskih lidera izgleda ovako: Mi krvarimo, a vi ste umorni od svih konflikata na Bliskom istoku, oboje imamo razlog, sa bilo kojim inicijativama na stolu, mi želimo rešenje, hajde da vidimo da li možemo da razgovaramo.”
Iako se nada da će se dvojica lidera rukovati nije ostvarila, američka i iranska diplomatija su izgleda dostigle novi nivo, barem za sada. Mark Ficpatrik bavi se pitanjem Irana u Londonu.
“Za izvesno vreme, priča o ratu neće biti na dnevnom redu, odnosno stavljena je u drugi plan. I ako diplomatija ne bude u stanju da reši problem do sledećeg leta, mislim da će nažalost, izgledi za rat ponovo biti aktuelni.”
Uprkos diplomatiji, skeptici kažu da bi akcija govorila više od reči. Analitičar Metju Levit, iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, kaže:
“Iran, prema izveštajima, povećava podršku palestinskoj terorističkoj grupi Hamas. Udvostručava podršku Asadovom režimu u Siriji. A, njihov štićenik Hezbolah nastavlja da napada izraelske turiste širom sveta. Tako da trenutno postoji nesrazmera između reči i dela i moramo da vidimo da li će se ujedanačiti.”
Iran navodi da nikada neće razviti nuklearno oružje, što je tvrdnja u koju zapadne zemlje ne veruju. Ulozi su veoma visoki, smatra analitičar Patrik Kloson.
“Ovo je trenutak velike nade ali takođe, iskreno, trenutak određene opasnosti jer ako se ne postigne sporazum sa predsednikom Rohanijem, nikada mećemo postići sporazum sa Iranom. A, i dalje je nejasno da li se uslovi koje bi on prihvatio poklapaju sa uslovima na kojima mi insistiramo.”
Jedan visoki američki zvaničnik rekao je da će koraci koje će preduzimati Iran u narednom periodu odrediti koliko će biti uspešna diplomatija.
Na društvenoj mreži Tviter, novi ministar inostranih poslova Irana, Džavad Zarif, izjavio je da je šansa ze rešenje nuklearnog pitanja istorijska. Zarif je svoje više obrazovanje stekao u Americi i tečno govori engleski. On će predvoditi iransku stranu na pregovorima o nuklearnom programu sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačkom. O nastavlja sa „ofanzivom šarma“ koju je pokrenuo novi predsednik Irana Hasan Rohani, koji je izjavio:
“Iran traga za konstruktivnim pristupom sa drugim zemljama zasnovanom na uzajamnom poštovanju i zajedničkim interesima i u istim okvirima ne želi da zaoštrava tenzije sa Sjedinjenim Državama.”
Američki predsednik Barak Obama izjavio je da diplomatski put mora da bude proveren.
“Povodom najave predsednika Rohanija da želi da postigne sporazum, ovlastio sam Džona Kerija da razmotri ta nastojanja sa iranskom vladom.”
Iranska ekonomija, se posle više faza sankcija suočava sa ozbiljnim problemima. I to je, prema rečima analitičara Aleksa Vatanke, navelo Iran da poboljša odnose.
“Ono što smo čuli od predsednika Obame i predsednika Rohanija i iranskih verskih lidera izgleda ovako: Mi krvarimo, a vi ste umorni od svih konflikata na Bliskom istoku, oboje imamo razlog, sa bilo kojim inicijativama na stolu, mi želimo rešenje, hajde da vidimo da li možemo da razgovaramo.”
Iako se nada da će se dvojica lidera rukovati nije ostvarila, američka i iranska diplomatija su izgleda dostigle novi nivo, barem za sada. Mark Ficpatrik bavi se pitanjem Irana u Londonu.
“Za izvesno vreme, priča o ratu neće biti na dnevnom redu, odnosno stavljena je u drugi plan. I ako diplomatija ne bude u stanju da reši problem do sledećeg leta, mislim da će nažalost, izgledi za rat ponovo biti aktuelni.”
Uprkos diplomatiji, skeptici kažu da bi akcija govorila više od reči. Analitičar Metju Levit, iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, kaže:
“Iran, prema izveštajima, povećava podršku palestinskoj terorističkoj grupi Hamas. Udvostručava podršku Asadovom režimu u Siriji. A, njihov štićenik Hezbolah nastavlja da napada izraelske turiste širom sveta. Tako da trenutno postoji nesrazmera između reči i dela i moramo da vidimo da li će se ujedanačiti.”
Iran navodi da nikada neće razviti nuklearno oružje, što je tvrdnja u koju zapadne zemlje ne veruju. Ulozi su veoma visoki, smatra analitičar Patrik Kloson.
“Ovo je trenutak velike nade ali takođe, iskreno, trenutak određene opasnosti jer ako se ne postigne sporazum sa predsednikom Rohanijem, nikada mećemo postići sporazum sa Iranom. A, i dalje je nejasno da li se uslovi koje bi on prihvatio poklapaju sa uslovima na kojima mi insistiramo.”
Jedan visoki američki zvaničnik rekao je da će koraci koje će preduzimati Iran u narednom periodu odrediti koliko će biti uspešna diplomatija.